Отаџбина

622

књижевни преглед

V. У вези са анатомијом да ирегледамо и физиолошки део у ботаници г. Козарца. Ово чинимо с тога, што је анатомија у тесној вези са науком о животу биљака. Свеколики животни процеси огледају се у крајњој линији у самој ћелијци; она је управо носилац животних појава. Са овога'ће сваки увидети од колике је важности да се добије правилан појам о ћелијци и њеним битним састојцима. Колико је у овој ботаници ово постигнуто, ми смо већ у неколико показа.ш. Погрешке, које су ту почињене, повлаче се у саму физиологију. У својој ботаници г. Козарац је Физиологију испреплео са органограФијом и тиме је учинио двојаку погрешку: прво, није могао да нам престави целокупан живот биљака, већ нам је изнео радње појединих органа (стабла , корена и листа); а друго, и што нам је изнео, није онако као што треба. Тако он најпре говори о радњи, стабла па онда о радњи корена и на послетку о радњи листа. Но г. Козарцу излази, да је подела рада у биљака толико извршена, да један орган врши само ову радњу а други ону. Тако по њему: »Главни је задатак стаблу (стр. 251) да из корена спроводи храну а зготовљену да разноси у различне делове биљне«. »Посао је корену (стр. 255) да прима (усисава) храпЈ, (разуме се из земље). »У лишћу се (стр. 263) из материја које служе за справљање хране израђује биљна храна, која са доцније по различитим биљним деловима разноси«. У лишћу, хтео је рећи г. Козарац, бива асимилација; ну сем тога је лишће орган за дисање као и за испаравање воде. Али ова подела рада није баш тако тачно извршена као што мисли писац. Под асимилацијом не разуме се »само« усвајање угљеника« (т. ј. С0 2 и Н 2 0) као што всли г. Козарац на стр. 294 и претварање њихово у органске материје (скроб, шећср или масти) већ и усвајање РШ0 3 и ]>Ш 3 и осталих анорганских материја што служи биљци за храну. Али не само да биљка асимилује аноргапске материјс већ и органске. Не само да асимилују зелене биљке, т. ј. такове које имају хлороФила већ и гљиве; на послетку не асимилује само лишГге већ и сваки орган у коме се ткиво развија. Што се тиче лишћч као јединог органа за дисање имамо да приметимо, да биљка не дише само лишИем већ и кореном; у земљи у којој нема 0, не можо биљка да напредује, с тога се земља окопава. С тога у сасвим влажној земљи не може корен дарасте; јер с једне стране вода спречава улазак 0. у земљу а с друге стране опет у таквој земљи наступа труљење органских материја, при чему се троши 0.