Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

623

Исааравањв воде или транспирација бива не само на лишКу (кроз стомата), веЛ и на цветним деловима; ну сем лишћа трансаирира зелено стабло што је покривоно покожицом као и опо које покрива псридерм (кроз леитицеле). Најзад да поменем и ово, да биљка прима кореном из земље воду и материје, што су у њој растворене, (а које јој служе за храну); али воду може биљка да прими не само кореном већ и лишћем и у опште свима надзсмним органима. Тако увело лишће усисава озмотички росу и кишну воду и тиме постаје тургесцентно. Све ово што наведосмо доказује, да подела рада у животу биљака није потпуно извршена и да сс с тога пе може изложити живот биљака на онај начин, како је то г. Козарац у својој ботаници учинио. Што пак највише говори против оваковог начина излагања у једном школском учебнику, јесте то, што писац изневши иам радње поједипих биљних органа (стабла, корена и лишћа) показује нам саму једну страну живота биљног; храњење и дисање; а о ресултату овог храњења — растењу нема ни помена у његовој ботаници. Ми морамо да изразимо сумњу да се може у опште и говорити о множењу биљака, ако сс пре тога пије ништа о њиховом растењу казало. Ну задовољимо се на послетку и оним што има у Физиологији г. Козарца, па погледајмо како је и то у њој израђено. Да би што бољи преглед имали, покушаћу да доведем у целину, што је у његовој ботаници овде онде разбацано. Познато је да само зелене, хлорофичне биљке, могу самостално да живе, имају способност да из анорганских материја, што ми служе за храну, произведу органске, које су им потребне за грађу тела њиховог. Ову анорганску храну узимају хлороФичне биљке из разних средина у којима вегртишу, дакле из земље и атмосФере а ако имају субмерзне органе онда и из воде. Па које материје служе биљци за храну из ових појединих средИна? Узмимо прво из земље. По г. Козарцу (стр. 255), »Материје из којих постане (т. ј. постаје) биљна храна и које корен прима из земље(!) јесу ноглавито или азотна једињења или минералне материје... 8, Рћ, Ре, К, Са и Мд«. Пре свега ваља констатовати , да биљци служе за храну из земље и азотна једињења (на пр. 1"Ш0 3 и 1ЧН 3 ) и минералне материје а не „или" једне »или« друге ; али ове минералне материје нису елементи 8, Рћ, 1'е, К, Са и М§ већ калијумовс, калцијумови и магнезијумове соли, сумпорне и ФОСФорне киселине и гвожђа оксид. На послетку биљци служи за храну из земље и вода што се у њој налази. Из ваздуха узимају хлоррФилне биљке као храну С0 2 (и ако овог има у ваздуху само 0-04 уо 1. ргос., а у хумусној земљи од