Отаџбина

С Е Љ А Н К А

Анђелија занеми кад чј ч толику лаж. Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође. Он се диже са земље , узе пиштољ и стаде крај илота. Кад виде да Анђалија зајми волове, он је викну. — Шта ћеш? — упита она. — Врати ми волове. — А-... то нећу ! — рече она. И оде опет терати. На једаред чу она тутањ. Окрете се , кад — а Бук сполатио врљику па трчи за њом. Кад виде да се она окрете, он викну: — Остави волове, ил' ћеш погинути!.... — Е, оди овамо! — рече Анђелија. Вук притрча и подиже врљику. Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже.... Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави. Он паде. Црвени млазеви облише му лице.... Анђелија баци врљику на њега па отера волове. Ишла је мирно к'о да је учинила какво добро дело.... Пуче по селу глас. »Брзокоњици (( прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било. Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско. — Алал јеј матери! — вели један. — Бога ми баш! — Да ми је један онаки кућаник — па да га платим ! — Не може се оно платити ! Жене друкчије намештаху : — Јес чула — сејо — шта је било ? — Ја, чула сам. — 0 'натема је било: како смеде ! — И зар она јача од њега ? — Још нисам чула да је жена човека истукла.... Нек буде и то један пут — нек се прича.... Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала.... Тек цена јој је скочила. Људи су је прозвали: мушкобањом.... Од то доба сваки је зазир'о од њених њива. XVIII. Кад се намири година помрлим укућанима и кад им Анђелија издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара. А и време је једаред!.... Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је ооишла за то, што је једин.