Отаџбина

КЊИЖЕВНП 11РЕГЛЕД 435 облик давања пограничне земље унотребљаван је доцније и у унутрашњости У расправи се чини срећно разлика између проније и баштине у нашој старој држави и те кња ималаца прве да је претворе у другу. Од старих пронијара остао је траг \ манастирск!'м ирњаворима за нашег робовања и још до у најновије време, а њи\ су за време турске владе засгупмли спахи1уци. „У установи спахија, ве .ш г. писац на стр. Т8-ој, видимо последњу мусломанску метаморФОзу римскога ћепеПсЈиш-а, средњевековнога западнога Феуда и источне византиске проније.« Разуме се, између ове последње и спахилука ва ћа у мислима уметнути српску пронију. То је, у што је могуће мање речи збијена садржина ове књиге Пзл1"11но је и напомињати, да је г. иисац употребио сав материјал, који до сад науци на расположењу стоји, и да ће читалац од прво до последње стране наћи у њој пуно по}^е, а неће остати "ч без иостакнућа на читање других, овде наведених списа. С наше стране ми имамо да учинимо једну и то начелну при\(едбу. Читалац већ из досадањег може слутити . какве ће природе она бити. То ће предвидети нарочито онај, који је читао наш реФерат на г. пишчев рад у IX. Годишњици, штампан у септембарској свесци од пр. године. Нама се на име чини врло натегнуто и извештачено г. пишчево доказивање и тврђење, да је пронија производ римскога права, да је као таква ушла у византиско а из овога после прешла и у српско, па по том (као спахилук) и у турско ираво. Г. писац вели на 57-ој стр. »Не треба готово ни номињати, да је у вичантиском царству или у државама балканскога полуострва као и по западним европским државама основа била у главноме потпуно једнака. Та је једнакост основе и на истоку и на западу егарих области римскога царства, потицала из римскога права, које је и на једном и на другом крају, где мање где више, било и остало широка база за све позније одношаје државнога и приватнога права." Слично тврђење се находи и на стр. 12-ој и 74-ој. Овде је занимл>ива следећа наномена г. пишчева. »Нећемо овде испитивати, вели он, је ли то било у старијој турској држави у Малој Азији или пошто су на бе аканско нолуострво дошли. 11 Па даље продужује да се за „Феуд н. пр. зна, да је у Турака био уведен врло рано, још у њиховој азиској држави." Г. писцу није било према његовом плану доиста ни потребно, да иотражује, да ли је Феуда било много раније у Турака, јер би то онда можда покварило његов систем, да је свему основ римско право. Како је под Карлом Великим главни извор за одржавање војске био у Феудима и баштинама као и под Душаном у Србији и ако ова два владаоца владају у размаку од 400 — 500