Отаџбина

позорпшни ПрЕГЛЕД

453

узети, јер га Белана волн. Ох , колико би бно за мене интересаитан бар један монолог Ненин. Обично се замера драматпцима за многе разговоре и мало радње. Овде код Нене обрнуто. Али да би се одмакао даље, попуштам најзад од својег оправданог захтева и узимам да је та Ненина мана довољно објашњена. Сад настаје други посао : ваља Нену интригом довести на крају у такав положај, да јој се отворе очи, ваља дакле силно, живо, убедљиво исмејати њено гадно поступање. Да то постигне, г. списатсљ се послужио досетком. Вранко Зубић, да би Срећка коначно ослободио брачних веза, што му још прете , подмукло се вајка , како сад ни Нена не може да нађе згодгш излазак из несносног положаја, јер гости, позвани на забаву, не знају коме да честитају. Шта не може — виче Нена могу ја што хоћу ! па шчепа Веланину руку и пружи је Горњаку. Нена која г. списатељу вреди за три човека, овде не вреди ни за једно дете, јер је тако кратковида да не прозире одвећ прозрачно зачикивање Вранково. Уз то смсо бих се опкладити да се неће оставити своје рђаве навике, да ће од сада , кад је своје поудавала. удавати туђе девојке исто тако, као што је пре Белане била покушала уловити Јелцч познатим својим начином Вранка. Та г. списатељ сам казује, како она протежира сваку девојку која би се радо удала. Од сад ће јој то бити страст. Палијативни лекови не лече већ само јаче заголицају и надраже оваке тврдоглаве природе. Нена се ни једном речи не каје, јер не види да је грешила. Исто овако недоследан и неверан је био према својо.ј сопственој намери и Г. Мидорад Шапчанин, кад је оставио свога Муромскога и даље у англоманији, а међутим је хтео , начинив од њ,ега на крају ватреног Руса, дати публици једну патриотичну лекцију. (Ко жели ово компаровати ближе нека види моју критику на Госаођицу као сељанку у 17. броју „Видела« од прошле године). Медицинска тенденцпја г. доктора није дакле победила, његовом кривицом, место порока пропала је она , а уједно с њом и гајзоп <1'е(;ге целој комедији. Нека се не заборави. да ја ово последње говорим са гледишта г. списатеља. Са мога пак гледишта, она није имала свој гајзоп с1'е(ге. Неке сам своје разлоге узгред рекао, рећи ћу остале сад. Кроз уста Срећкова г. списатељ врло много напада на рђаве бракове. По жестини напада види се, да то не сматра за ситницу. Па што се онда у нападу ограничио само на речи , што није , код четири момка и две девојке, склопио бар један срећан брак ? Што није Срећка, кад се опростио Белане оженио другом онаком , какву замишља једнако Срећко себи ? Таку девојку требао је г. списатељ уплестп у пгру и начинити да је Срећко воли, да је мисли узети. Тим би његово отимање из канџа Нениних имало много већи интерес, заплет би био ОТАЏБИНА КЊ. XXI, СВ. 83 • 2 •)