Отаџбина

позоришни ПрЕГЛЕД

1ЈЈ

доста времена за бриге и невоље у старости. Само таквих је толико много на овом белом свету да су изгубили драж за гледање са свим онако као што ни Срећко не побуђује никакве пажње. У животу такве л^уде нико и не гледа. Они су увек у крају. Несамостални су за акпију. Та ево и овде Срећко се никад не би сам ослободио Иене и њене Белане. На њих се може аплицирати Флоберов портретирани Шарл Бовари у МаЛате Воиагу: повучен и послушан или недотунаван, скучен, ништаван, медпокр, поглуп, без разбора, без иолета, без мало оштријег, заједљивијег одговора, рођен да слуша, да иде путем утрвеним, за руку вођен. Шарлу нађу и место, изаберу занимање и ннјзад га ожене , и он све то прима мирно . као да се не тиче њега. С тога ја и замерам — то ми је друга главна замерка аутору Несуђених што ме је приморао гледати оно што није гледања вредно, већ само тренутног осврта, што је сваком на први поглед јасно и обично. што је јунацима своје комедије начинио 0'?§, који су у животу сувише далеко од јунаштва , и једва способни послужити као просто сенчење, стаФажа јачима од себе, речју егшзодне личности. Изузимајући Нене ни једна особа у Несуђенима нема у себи материје за драму, јер ни једна осим ње нема страсти, извесне страсти, која доминира свом душом, која је покретач свима радњама и намислима, које би она носите.в била и по том узела за се већу улогу. За то се ни један од јунака не можс надати бољој судбинп него што је: бити паж у драми великог песника. Али нека су те личности само споредне, узгредне, ипак не би требало, да се њихов душевнн живот ограничи на какву спољашну особину једино, пекакво особеништво у Формалитетима, него би и оне имале душу, ма колико им она била неопсежна , да им душа буде довољно надахнута, маркирана животом. Свакако, то ће допустити свако ко разуме поезију у суштини, да сваки карактер мора имати живота, и у колико га вишс има, у толико је и његова обрада боља. Ја замерам дакле карактерима г. Јовановића ово двоје: одсуство надмоћне страсти и одсудство живота. Две замерке којима се може такођер пребацити по неки привидан прекор. Тако може им се рећи, како срнски живот не може пружити жељене карактере, а како је г. Јовановић нарочито на српски живот обраћао пажње, то није могао избором карактера задовољити овакве моје тражбине. Примедба неразложна и банална., али која можда са тог свог баналитета ужива извесну меродавност. Неразложна за то, што Срби као и сваки други народ могу пружити жељене карактере, наравно ономе, који уме желетн и уме бирати. Молим да се никако не смсће с ума разлика између друштвеног н душевног живота. Моје јамчсње не би •20*