Отаџбина

456

позоришнп прег.1ед

било нужно , кад опозивна тврдња не би била укорењена , јер ово гато сам рекао о карактерима у Срба врло је јасно и само по себн довољно да се прими. Али у српском животу има таквих карактера, који не само да су носитељи душевних покрета у опште , него душевних иокрета који су баш за Србе везани, који су њима уређени, који из н.ихове природе потичу. Има дакле карактера који могу бити специмени сриских карактера, и који су по том чисто српски. Ово је ствар коју мислим много више нагласити, но ону мало пре. Због тога ћу .је детаљније разложити. Међу поменутим тежњама једна од најглавнијих била би патриотизам, у смислу бриге за своју земљу. Да та тежња постоји. и да постоји као главна, мислим да ми шшо неће одрицати, најмање ће ми пак одрицати онда. кад кажем да она може бити двојака: поштена и непоштена, ентузијазам и хипокризија. Оба та покрета душевна могу бити страсти , које би домипирале душом. Али обе те страсти још су обележене српским обележјем за то , што су оне обе много јаче развијене у Срба, него у другог ког народа, коме је корисно употребљено слободно вре.ме допустило да дође до већих ступања образованости. Излази дакле да. представљање ентузиастичког и хипокритног патриотизма не чини само карактере у којима једни од општих покрета душевних уживају надмоћност у души, него поред тога, у којима су најјачи, баш они. нокретн који су у Срба најјачи. Оне су дакле у исто време и карактери и специмени српских карактера. Ја ћу своју тврдњу тврдњом да учиним. Пзнећу два типа ентузиасте и хипокрите, обоје примењено на патриотизам. Замислите себи необичне ентузијасте: сваку нову идеју, сваког новог човека, који се према њима уме понашати, дочекују с раширеним рукама, али се у њих не удубљују да их испитају. Разлози им не требају многи и јаки. Кад пропагандишући наиђу на отпор, чуде се устезању не разумеју запиткивања : Како се они ннсу устезали ! Та идеја мора бити добра, иначе не би била толико раширена. Тај човек мора бити ваљан , иначе не би био толико чувен. Они не знају шта је то говор из рачуна. II кад им други открпје истину, кад дође разочарање, онда један од њих горко плаче. и дуго после тога тужи суморан и жалостан , а други опет лакше прими али се грчевито, грозничаво хвата за друго штогод. Један је више одушевљен , а други мање. Разлика је у ступњу. Немају солидна знања, али неким чудом наивности, мисле да то и не треба, У њих. је главно фраза. Отуд имају нешто заједничко са Тургењевљевим Руђином. Несамостални су. Поводе се обично за општом струјом која.