Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

457

од њих нема ватренијих, поштенијих бранитеља. Ванредно су добра срца, сами би остали без ичега, а другом би да.ш. Ни трага од лукавства. Увреду заборављају лако, али је лако и наносе, само што увреда од њих не боли као од другог. Каква ужасна разлика између ових, који ће и у старости бити лаковерна деца и две друге душе. прожмане само једним мотором: хипокризијом. До чега су год дошли, дошли су њоме. Она диктује првом, да се задовољи средпном, да похва.ш као Оипјаигн у »Новини" и исток и заиад да избегава увек брижљиво сваки говор о себп. алп да под завијеном Формом помене махне својих познатих за то. што жели да их нестане. Овом добром намером споља задобија он, као и проповедањем оних начела која су у моди, којима ће стећи лепши глас : воли народ, народну музику, књижевност и т. д. Али чим се пређе од декламација и дође до истинских доказа, онда се повлачи под згодним изговором, тако да ни мало не губи гласа, већ на протнв добија нову добру особину, код оних који површно гледају : хладно размишљање, познавање прилика, ичбегаваље младалачких бујности. Други воли, да га слушају, али ни према самосталнијим неће никад показати своје мржње. Ово претварање, затвореност, повученост дају му исту тајанственост, коју само онда оставља, кад је нужно давати комплименте тамо, одакле се нешто очекује. Хипокризија је дакле есенцијелна у обојице. по том су они једнаки. Само је разлика у јачини. 5 једнога је шеретлук нециви.шзованог сеоског ситнпчара, а у другога језуитска препреденост политичких и књижевнпчких спекуланата. У онога је минимална количина Фантазије тако да ни писмо не би знао написати без уобичајзних Формула простих људи.Овога је природа обдарила живом пространом Фантазијом становника сунчане Италије, поред бистрине и вредноће. Колико је у њега разложних мизли, толико онај зна од свачега по мало, што је успут накупно, јер је лењ. Могло би се помислити, да се служи хипокризијом за то што не би могао због лењости постићи оно што други постигну. А.ш није тако, његова се хииокризија показује и оиде где нема повода показивати се, јер се неби тш часак устезао убројати старе Јелине, што су своју и мушку и женску омлади ну учили вежбању голу и нагу, у неморалне, међу тим у потаји, кад га нико не види, запламти му у очима онај исти дивљи огањ страсти, којим пламте оргиске Фигуре Рубенсова Керме са. Од ове слике он би одвратио поглед. као каква енглеска дама, ма да пре личи на Ајакса и Клотна Шекспирова. У свакој прилици оће да резонује, а резонује с потпуним одсуством логике, што гледа прикрити мином пуном ауторитета, достојанственим држањем и званичним, новинарским изразима,