Отаџбина

I

Б Е Т А Р

Бно је ред на њега, на Јанка. Он је овако причао : Кад сам се вратио «озго» у Србију, добио сам место у министарству, и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевпне. — Живели смо лепо и задовољно! Нарочнто је моја мајка била задовољна, што јој нисам довео «из Париза каку Швабицу,» па да «не уме с њоме ни говорити.« II ја сам био задовољан што сам нежењен. И ма да је мајка почесто навпјала да јој доведем «одмену,» ништа ме није вукло пред олтар. Није да сам ја из принципа | желео остати нежењен. него — не знам ни ја! На протпв ! Ја сам са свим делио назоре моје матере «све са светом и кад је чему време,» али сам све то ићак остављао времену и случају. Случају ? — Јест ! Ја «болујем од случаја,» на сам ваљда мало и Фаталнста ! Дакле тако смо ми живели—• добро! А и како друкчије могу жнвети мати и син ? Он је њој увек, увек добар. Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете. прпшивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој мојој жељи и трудила се да одржи свој аукторитет ; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено , онда је било увек и — добро ! И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио. Добро и онда, кад ме је дан пре тога свом својом речитошћу од тога одвраћала. Боже мој, како су биле велике наше матере ! Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе, којн су ОТАЏБГ.ИА КЊ. XXI. св. 84 31