Отаџбина

498 в е т а р Соба је била онречена..... не !. ... осветљена не !.... озарена неком ФОСФОраСтом,' љубичастом неком ја не знам ни сам каквом светл-ђшћу ! - ' На кревету покрај чича Ђорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало је у мене. Али тај поглед био је нешто сасвим друкчије од Ђорђевог. И тај је поглед долазио истина озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. Ја сам бар осећао горе на темену рупу, и доле за патос заковане ноге. И онда сам се знојио, кухао, топио и на. послетку био хладан као леденица. Молим вас мало да се издувам! Дакле та девојка имала је црне очи , велике тако, да је од њих дувао неки ветар и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну, Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило као што кроз земљане очкопе јасније и значајније вири грло топовско. Стаса је била средњег и снажног. Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично свнјало се у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине, Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала. Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али и он се већ узео и одамрво. У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио : «бога ти, дијете. та ти си светскн човек! »> Паде ми дакле на памет да сам ја «био у Паризу» и да сам «светски човек», па згњечим своје срце као сћареаи с1адпе и слободно корачим напред. Поклоним се њој, па пружим руку Ђорђу. —Добро јутро, чича-Ђорђе! познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и са стране гледајући преко моје главе поче се њихати, као заушћујући да ми нешто одговори. Ја му прискочим у иомоћ