Отаџбина

С .1 И В Н И Ц А

527

онда када би она нападајући као Срби утврђене положаје, победила. Ђенерал је завршио слутњом да бн Бугарима на Нишу ишло тако Исто као и Србима на Сливници, Против овога схватања, које је иначе са свим тачно, дало би се у овом специјалном случају гдешто навести; тако, српска војска није толико сломијена пред утврђенпм положајима Слпвнице колико јуришима бугарског десног крила на њено лево крило у брдима, а што се тиче Ниша, Сливнички догађај не би се могао поновити већ и за то. што Бугарп нпсу ни мислили нападати на то утврђено место. По бугарском плану имало се према Нишу продирати само дотле, док би се заузео какав добар положај за одбрану . на коме бн се оставио само осматрачки кор, а главна војска ималаје да преко Књажевца иде право на Београд, при чему би јој Узунов са видинским кором идућп поред Дунава састављао десно крило. По свој прилици бп Срби онда п сами напустили Ннш Велики па и највећи део усиеха у рату зависп од вођења. и командовања, и противно свачијем очекивању, показаше се Бугарп чак п у томе надмоћнијп. У пркос младостп бугарских официра, или баш због те младости? Ја не идем тако далеко као горе поменути ђенерал који држи да су Бугарп и за то победили, што су имали само младе ОФпцпре, јер он је о томе изрекао чак овакав парадокс : «Свагда ће победити она војска, која има куражи. да у тренутку кадасвогласи рат, уклони све своје старе официре.» Али при свем том не може се одрећи да су наши млади ОФпцпри имали две особине, које тешко да се могу наћи у толикој мерп ма у коме старпјем официрском кору, а те су особине : несавладљнва, неуморна радна снага и частољубље, које младачким оптимизмом беше напрегнуто до крајњих граница. На војном министру НикнФорову, на начелнпку главног ђенералштаба Петрову беша натова-