Отаџбина

НАШ ПРИВРЕДПИ ПСОГРАМ

043

а која би с временом могла доносити држави знатне користи. Та је грана лов. С тога министарство има част у прилогу под '| ]0 поднети и пројект закона о лову. Међу разлозима за садашње стање наше земљорадње поменуто је оиадање задруге и велика расиарчаност сељачких земаља. Српска сеоска задруга била је кошнпца из које се роио српски народ. Та је установа данас на умору. Кад је узакоњен § 515. грађанског законика, онда се српска задруга разболела од самртне болести, и нико до данас није нп покушао да је лечи. Сеоска је задруга суштаствени услов за привредни опстанак нашега сељака. Она је скроз привредног садржаја, а у исто време она је расадница у којој су однеговане врлине српскога народа. Но наши правници из школе римскога права, не разумевајући њен узвишени грађански позив, и њену привредну садржину, нађоше да она не треба нашој грађанској правној организацијн, и осудише је на смрт. Од тада управо и почиње опадање материјалног благостања у нашем сеоском становништву, а с њим упоредо и нестајање оних врлина, са којима се наш народ поносити могао. И ако у напредној Европи данас три четвртине целокупнога законодавства неуморно удружује и организује рад и капитал, да што више потенцира привредну моћ народну — наше привредно законодавство и не помишља, чиме ће заменити задругу, не удружује рад и капитал нашег сељака. Крајње је време да сва наша правна и привредна интелигенција прегне на овај важни посао, те да, или по ново у живот врати и реорганизује сеоску задругу, или да је замени модерним задругама, онаквим какве су данас у осталих сељака у напредној Европи. Док се овај посао не изврши, неопходно је потребно да се допунама у грађанском законику спречи даља деоба задруга у нашој земљи. По мишљењу овога министарства те допуне у грађанском законику имале би се састојати из ових одредаба: