Отаџбина

644

НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРЛМ

1. Ни једна задруга не може се изделити докле она све задружне дугове не исилатн. 2. Задруга се не може делити, докле не могне свакоме њеном члану на деобп припасти најмање онолнкп део имања, колики се по закону не може земљораднику продати за дугове. 3. Да се привремено са извесним процентима смањи пореза задругама, докле се ове не почну умножавати, када ће се та повластпца почетп смањивати, докле се постепено са свим не укине. Што се тиче велике распарчаности сељачкпх земаља г она се може излечити само комасацијом сељачких имања. Министарство је иотпуно свесно свију климатских. орограФских и многих других одношаја у тако купираном земљишту, као што је Србија. који чине да је комасацпја земљорадничких имовина један од најтежих задатака, које има да реши Министарство народне привреде у Србији; оно је потпуно свесно колпко су идеални захтеви приложенога под / м предлога за закон о иремеравању и уједињавању неиокретних имовина, али је оно ппак сматрало за своју дужност да поднесе и овај пројекат као жељу, која ће се ипак у току времена моћи остварити. нарочито ако нредложене допуне у грађанском законику буду остварене, јер ће са растењем броја сеоских задруга, постизање овог ндеала постајати све лакше. Са питањем о комасацији непокретних имања у тесној је везп и друго једно питање од огромне важности по народну привреду, а то је триангулаи,ија целе земље, катастер и баштинске књиге. Ово питање вентилише се одавно у нас, и службено и у штампи, али без резултата. Узрок је врло прост. Површина Краљевине Србије износи 4,858.900 хектара, од којих на земљу под културом долази 1,809,950 хектара, и према томе за пзраду тачнога катастра требао би велики број година енергичнога рада и 12—15 милиона динара трошка, а при стању у коме су се налазиле државне Финансије последњих година,