Отаџбина

368

Р Е М 0 Н

Маркиза направи један срдити покрет, оклевагае за тренутак, најзад гледајући ме у очи настави: — Ви се правите као да ме нпкако не разумете , видим ја. Али пошто вам треба .јасно говоритп, ма како да је чудновато то моје нитање, кога нећу да се махнем, ја ћу га одредити тачније. — Питам вас зашто ви јогунасто одбијате знаке наклоности , која вам је понуђена тако усрдно ? Ако сте сумњали у моју пскреност, опраштам вам; али како вам је суђено, да можда дуго живите мсђу нама, то би значилода нас мало цените, кад нећете да савладате своју неиоверљивост. И ја сам, као п ви , горда па мислим да моје иријатељство вреди нешто: вп сте га рђаво примили; хоћу да знам из каквог узрока. — Мислим да ћете сад одговорити без философских изговора , додаде она изразом изредне кокетерије. Земља ми је под ногама горела ; било мп је немогуће да избегнем питање тако јасно стављено. Свака би истпна била увредљива; бацих се на отрцана извињења: велика заузетост око мојих послова, моја бојажљивост, природна склоност ка, тузи; позвах тамо у помоћ чак и чежњу за домовином. — Колпко се мучите, да сакријете право мишљење г одговори Маркиза са нотсмешљивим смешењем.... Ваша туга, вагаа бојажљивост! гато не говорите и о својој понизности, ви, чија нас је гордост вигае пуга увредила ?.... 0! ја сам жена, и моје искуство ме ту не вара, рече она предухитривгаи мој одговор: ви играте неку улогу, то погађам, и то сурово понагаање не слаже се са финоћом ваших нагона. Што се тиче вагае меланхолије , допустићете ми , да у њу не верујем више !... Ви се врло често издајете; и кад нам у средини нагаој , указујете част те нас заборављате, да би се бацили у своје снове , то никако није меланхолија која прелази преко вагаег чела.... ја је и сувигае познајем, да би се могла преваритп!