Отаџбина

2

ТРЕШЊЕВИ ВИТЕЗ

великаша рашке краљевине са своје суревњивости дођу до свађе. Краљ (рашки) више се пута заузимао, да их помири, па и у то доба, кад су обојица код њега били, чинио је све могуће, да их измири. Но пошто није успео, он се наљути, па, како он иије умео да се умери, рече им: идите до врага, па ломите врат један другом. „Онај од њих, који је био слабији, имао је своју дро/савину па обалама Дунава. Онај други, који беше моћ*нији, скупи војску, почне му земљу палити и пустошити, и најпосле у боју потуче га. Но и тиме не буде задовољан, већ га непрестано узнемираваше, покушавајући да му дође главе, и да га уништи. „Видећи речени властелин, да не може да му се одупре, а од свога краља ненадаше се, да ће га овај укротити, оде из своје земље, пошто ју је за одбрану удесио, пређе тајно преко Дунава, и дође једном угарском властелину молећи га, да му даде иомоКи. Овај угарски властелин да му тражену помоћ, коју он тајно и мало по мало пребаци у своју земљу, па нусти глас, да ће прибрати што више снаге , те да своју срамоту освети. „Његов супарник и непријатељ презирЈћи га, беше се јако посилио и упадне с војском овамо, незнајући, да је овоме дошла помоћ из Угарске. Ал у том боју буде и разбијен, па и сам иогине." ЈЉ. IX сари! XXXII: „На овај начин буде краљу угарском обезбеђен прелаз у земље рашкога краља, који је држа.о и један део Славоније, а није вршио обавезе, на које се био обвезао. „У мају месецу године 1359 пређе краљ угарски са многим својим властелинима у Рашку земљу, са много луконосаца на коњима и са другом војском. „Угарски властелини кренуше се с обала Дунавских, и прешав преко равнии,е , дођоше до иланина рашких. У равници. још далеко од брда, нађоше велики број вој-