Отаџбина

ТРЕШЊЕВИ ВИТЕЗ

ске рашкога краља, која се т\г СЕгупила била за рад одбране краљевине. Угри се сударе с том војском, и после дужег боја рашка војска нанусти равницу и оде у планину. „ГГосле оваког успешног почетка пређе и краљ угарски преко Дунава с великом војском, и сјединив се са својима, крене напред и заузме све изласке иланинске. И пошто краљ угарски виде, да му је добро пошло за руком, он се одлучи да и иреко брда пређе, али га његови великаши одвратише од тога, што мислише , да није упутно , да краљ своју личност излаже. „Многи пак власгелини са одељењима војске пређу преко брда, да се бију са краљем српским — јер је ово титуЛа рашкога краља. Војска рашка није се појављивала, него по своме обичају склонила се у заклоне , какве шума и планина даје, и где не би могла бити надвладана без велике штете онога, који би се с њом сукобио. „Угарски војниди, не наишав на никакав одпор продреше осам дана у краљевину по отвореним равницама, но не нађоше никаква плена , јер се све било склонило у планине. „Неколико угарских витезова одоше напред , и ударе свој стан у некој шуми. Кад их сељани нападну, они, држећи, да их је главна војска рашка напала , појашу брже боље коње, п спреме се за битку. Ове су после из поруге назвали трешњеви витезови због тога, што су наишлп били на шуму, засађену трешњама, те су трешње јели, кад су их сељани напали. „Краљ угарскп видев , да од бављења овде. пема ни■какве користи, врати се са целом својом војском натраг у Угарску." Ово и овако ирича сувремени писац Вилани. А да би се ми у овоме боље оријентисали , биће добродошло, ако ово нриповедање талијанскога кроничара ана1 *