Отаџбина

Н А ЛРЕСТ0.1У

439

за.1а,је пас на ланцу; сваку ноћ пре него што ће лећи пробала је да лн су прозорски капци добро затворени. — Ја не верујем — вајкала се она — да су отмени људи тако рђавога срца као што су сељаци! — Ене? — рече мајка — Оно истина ја њих не знам, алн колико сам слушала они су толико исто добри и толико исто рђави као и простаци. Ту хаљине не чине ништа! — Ти си баш ки права дворска госпођа, ти би таква била да си, цео век провела у Краљевом двору! - мишљаше Валпурга гледајући у своју мајку. Чудан покрет беше настао у Балпургиној души. Она је имала да изравна два са свим различна света, па је у мислима преносила фигуре са села у двор и обратно. Често је због тога изгледала збуњена па није знала шта је само премишљала а шта одиста преживела. Када .је Ханс послушао како се Валпурга са мајком о људима разговара он се за се смешио. — Међер ти је женско само пола човека; час мисли овако, час онако! Нема ти у њима ништа сигурно! Ханс постаде, пошто је ова три вечера прекужио да не иде у механу, веселнји но икада. — Мило ми је — рече — да и ја могу од нечега да се одучим. Сада ми се чини да би могао и дуван оставити! Ових мутних дана најбоље се показа колика је разлика у карактерима: Хансовом и Валиургином. Ко би их површно посматрао па бн видео колико је Валпурга отворена и кочоперна, а колико је Ханс натмурен и сплетен , морао би помислити да је Валпурга госа у кући. У Валпургиној души беше као на иланини; кад је мутно и кишовито време све је замотано некаквим густпм мраком; тек што се помоли сунце, а оно све гране, ливаде се лепо зелене, језеро угаснто модро, свакп вис и свака затока у шуми чиста и јасна. Кад је Валпурзп добро, онда је она све ведрнја и све веселија; на пуној сунчаној светдости беше она као пун цвет,.