Отаџбина

444

НА ПРЕСТОЛУ

— Кад погледам у брда и видим стене и шуме, онда одмах номислим, како мужеви куће граде од тога ; шта ћеш, што је год силно и јако, то је мушки посао; међер смо ти ми жене слаба страна, макар да се кочоперимо да смо Бог зна шта. Мајка се осмехну на рече: о дијете, ти из далека твоју мудроет црпеш; али оно што ваља у теби је. — Мој је Ханс прави нрекаљен човек, — наставн Валпурга. — Јес, Бога ми, упаде мати с ведрим лицем. — Он не размишља много о свету, ни о овоме, ни о ономе , али кад затреба, он зна шта треба да уради и како да се влада. Тако је и твој нок. отац био. Код тебе је добро што си одмах после нрвог детета познала свога мужа како треба, а ја сам тек после трећег, или управо тек пошто су ми сва деца осем тебе помрла. — Добро јутро да Бог да — рече на један пут један сиромашно обучен човечуљак: — Мој Пера —- викну стара мајка. — Баш добро што си стигао. А то је твоја кћи ? Како јој је име? — Гундел. — Е, добро сте нам дошли — викну стара мајка опет и предузимаше дугачке спреме, да се рукује с братом, бришући непрестано руке и умачући их опет у воду. Човечуљак изгледаше врло зачуђено; давно се нико њему није тако обрадовао, али наравно , он је сад дошао у кућу која ,је пуна радости. Стара мајка узе за руку свога брата и одведе га у кућу; лице јој се сневесели, јер је он веома бедио изгледао. У кући даде она брату и братаници да једу. Пошто су поручали, она одведе Гунделу језеру и кориту, па рече : ту ћеш да переш до подне, па ћеш онда знати где си дома. —