Отаџбина

књижквни пРЕГлед

47б

појамној жестинп својој превидео нешто ; превидео је да оружје у душевној борби писаца с критичарнма, има као и свако оружје свој јек, који не може да повреди , а то је реч, и своју леркусију која обара, а то је факт наперен на протпвниково суђење. . Не кљпга г. 1>. о којој је реч, већ достојапство српске књиге побуђује ме, да голим речма пишчевим ставпм на сулрот факта по реду. На првп преговор мој нагласио сам само мпшљах (8ар1еп41 раиса!): да би свака европс^а држава могла завидети Источној Румелији, за тако брилантиу народну наставу, као што се огледа у оним бројевима. То значи: да у образованоме свету нема државе, која би могла рећи, да иманасваких 229 становника једну пшолу, а на 222 по једнога наставника. — Показао сам да.ве, да по тим дифрама наставни буџет даје учптељу тдишњу плату од 251 дин.. док се из статистпке наше наставе може видети, да ипјмања плата наших и. тако хр1)аво илаћених учитеља износи 800 дпн. Прву је поставку моју г. К. из појмљиве опрезности — превидео, јер у толиким „одговорима" нпгде ни спомена, да пма у Европи државе са јачом народном наставом, но што је источно-румелијска —: на другу је одговорио , да су у Турској учитељи „оџе" који су задовољни и са мало ..иешкеша". На овакав одговор могу ре1ш , да би писац био боље учинио, да је прсвидео и ту другу поставку, јер се из њега изводи, да човек не може бити на чисто с питањем, шта се у европском друштву данас иихте од основне наставе, кад мисли, да је с читањем и писањем основна школа постпгла све. Па још кад је Тај човек наставник главом! 'Баци оних јевтиних турскнх учитеља, науче за 2—3 године ако не да чптају. то бар да меморишу неколико сура коранских и добри су ако уз то знају да напишу ппсмо. кад пзађу из школе — али оно, што даје та школа својпм ђацима на западу — о томе разбирати значи у ортодоксном смислу турском грешити , све да и уступим, да би те „оџе" умели о том да суде. II те „оџе" морадоше под комапдом „ирофесора Карића" да уђу у борбу против српске народне наставе, те да нам покажу, колико смо у нашем гаколовању, које се како - тако једначи с европским, заостали иза њих!... Пмао сам прилике да гледам вшне пута те школе и иаставнпке, па сам свагда у неком веселом расположењу помислио, да могу онаке какве су, одиста бити корисне по „државну мисао" једне теократске државе, али никад ни на крај памети не беше мп , да ове школе могу ући у какву му драго компарацију са основним школама западнога стила. Ту новину унео је г. К. у српски свет, н може се ионоснтп њоме, јер је одиста оригпиална !