Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

491'

шати Тако на нр. Феђо књижар је авантуриста који је прошао доста света, па се није могао нигде скрасити, док се најпосле није задржао у Цириху и ту заокружио своје образовање, и т. д. За тим је на најгнуснији начин } г пропастио имовину Рада Ђеврека. а пре тога, грозно, част Саре, своје ученице. Осталп су му радикали пропалиде, палпкуће па и пустахије, који пљачкају мирне и ногатене напредњаке. Узмимо случај, да су радикали којима г. Комарчић поменуте особине придаје заиста постојали у некој вароши, ипак то злурндо набрајање њихових мана наглашава код писца тежњу да се свима радикалима такве особине иришију, што је неонростиви смртни грех. .Тер, ако радикална иартија има чланова. којих се мора стндетн (но људско лнце које на себи носе, имају их за нело и остале, па и нанредњачка. Не да се иорећи да су се у партиску борбу код нас ушуњали уљези, који на рачун начела и партије задовољавају своје себичне тежње , али придавати такве особине читавој једној моћној партији, то је лаж која сама. себе једе, јер таква партија не би ни за тренутак могла имати онстанка. Еле писац пришива својнм но.штичким противницима, радпкалима, све могућне личне махне на свету, и тиме даје израза своје страховите мржње. Ну, то још није било доста. Ваљало је н њихном политичком раду ископати провалију, у коју ће се сурвати свака могућност њихне политичке акције Тога ради г. Комарчић служи се таквим средством, које би понизило углед ма како нрофанисаног дневног листа, а то ли самостално дело, коме је намењено извесно место у нашој н онако сиротој књижевности. и коме сам писац мора желети извесну стабилност. Г. Комарчић без пкаквих доказа. досуђује у своме делу преставницима својих нолитичкпх нротивника такве говоре и такву мимику, која наглашава непријатељско расположење ирема пајвишој личности у земљи ма да се у програму радикалне партије иа првоме месту признају сви ирерогативи владалачки и неирикосновеност владаочеве особе. Јест, алп је ваљало опасног противника напасти тако, да се не може одбраннти, п између њега и највише личностн бацитп семе неиоверења, које би учинило између њих сваки сноразум немогућним, и тако противнику одузети свакн изглед да дође на владу. То нападно средство, са тако опаким умишљајем, било је стрела на коју се највише полагало, и од које је с ноуздањем очекиван највећи успех. Поред свега тога, радикалима се у »Кочојашу" придаје онај демагошки апсолутизам, од кога се човеву диже коса на глави. а полицнја се слика као тако толерантиа, да човек иросто мора да је жали и да помисли, е је реч о каквој другој полицији, а не о на-