Отаџбина

500

КАИКТЛН ЗАМФИРОВИЋ

разговор, окупи га и задиркује шалама, па се и самом њему затресе трбух а ие љути се. Мало је био војиик, о војничким стварима иисам га- иикад чуо да говори, један иут нам је само причао, сећам се: да је снивао Наподеона као да му је сео иа трбух и клацкајући се изговорио му ово : „Ја, кад сам у капетанском чину помишљао на генералски , ни сам имао толики трбух. Само гтрпљењс и мали трбух а велики стомак услов су ти да дођеш до генералског чина !" То нам је причао, на се слатко смејао а и ми се сви смејали. Сем добре нарави, имао је капетан Замфировић и ту добру особнну, што никад нпје читао новине. Кад је изашао у „Срнским новинама" његов капетански указ, онда је тај број прочитао од краја до на крај. Или по који пут тако кад седи узалудан , па види какве новине од бог те пита кад, он седне на их прочита од наслова па до потписа уредниковог. Један пут је, сећам се рекао : „Измеђ' жена н новнна нема никакве разлике; и једно и друго и кошта те, и лаже те, и опет волиш да их имаш !" А није ни жењен био, никад се није ни женио. Готово све жене ио вароши накане су да га жене, ама тако, човек чудо плашљнв од женидбе. Све га некако туга, све нешто не верује. не може никако да се одважи, па то тако кроз толике године. Један пут је то већ била скоро свршена ствар. Остала удовица Анка, удовица покојног Лазаревића , некаквог трговчића, па добра пријатељица са секретарицом, те није пзбивала из њене куће, а један пут, тако по вечери, бно капетан код секретарове куће, па ће она ту бог зна како да га служи. Елем, сутра се Замфировић сретне нред иоштом са секретарицом, па ће, човек , онако уз разговор , да рекне неку добру реч за удовицу Анку. То секретарица прими за готове паре, те окупи капетана , бога ми ту помогну још неке комшике , те скоро готова ствар. Баш се сећам једно по вечери, а дошли сви , доктор. каиетан, писар из штедионице а н онај што му је тако не-