Отаџбина

капетан замфировић

503

ракијска чашица, која слјжи место дивита, неколико службених акта, која јасно сведоче, да служе иосилноме место чаршава кад руча ; за тим .једно парченце црвенога воска. један шраф од пушке, кутица са палидрвцима и лојана свећа утуре1га у грлић неког стаклета од медицине, са ког још нијс отпала сигнатура са натписом: „три пут на дан." У ћошку канцеларије повелики бео сандук у коме је извесно смештена сва четна администрација, каплар-писаров ранац, и командирова шунка, и седло с коња. На сандуковом канку мрљотине од креде; ту су рачуни од „була" при сансу, ту изређани квадратићи у којима почетним словима стоји забележено: „Дама" „Краљ" и т. д. На сандук су још набацане неке прљаве чизме, четке од фпкса, кашике и тесаци. По поду растурена слама, кости од печења, ситне артијице и друге за овакво друштво пристојне ситнице. А за столом мала троножна столпчица, на којој седи — капетан Замфировић. Онакав исти каквог сам га последњег пута видео, још једнако личи на слово „ф" ијош једнако прилика за старог „казначеја" каквог „надлежателства." Са мало по више труда, скочио је са столичице чим ме је опазио. — Дакле ти си! — рећи ће смејућисеи стаде окретати, да ме са свију страна разгледа, тако сам му необичан из гледао као војник. — Ја, — господине капетане! — Седи, седи молим те, ево, ево овде — и посади ме на онај сандук, где стоји четна администрација. — Па јесу ли ти скоро иисали од куће, шта раде? Кад иишеш поздрави их. За овим су отпочели и обичнији разговори измеђ' нас; питао ме: је л' ми тешко иод мундиром; казао ми је да ће добити команду над батаљоном; причао сам му ја опет, како сам се баш јуче прекјуче сетио његовог сна, како му се На нолеон клацкао на трбуху, па сам се слатко смејао и т. л.