Отаџбина

МИОЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ психологши

Мало је чудновато питање, стављено из метафизичког табора: како је могућна наука без предмета, пеихологија без дугае? Али иа ово питање једва ли би се зар требало и осврнути. Метафизичке спекулације о дугаи, као нечему материјалном или спиритуалном данас не могу бити никако предмет психологије. Али зиачи ли то г да ова наука не може имати предмета? — Никако. Психологији је данас погало за руком, да свој иредмет исиитује чак онако исто егзактним, природњачким начином, каквим се служе и остале природне науке. Њен предмет није и не може бити нека супстанцијелна дугаа онако, како је смитрају метафизичарп, која би све радње нагаег организма управљала онако, као што какав машиииста управл»а неким механичким апаратом'). Са свим на нротив модерна психологија има да посматра оне душевпе иојаве, које представљају појави осећања, свести, (по Вунту Уогз^еПеп) и воље. У ове три главне категорије изражена је за психологију природа онога, што ми зовемо душа или дуж 2 ). Стараја психологија схватала је свој предмет некако метафизички н сматрала га као субјекат, коме у спољњем свету одговара гело. Али тако испитивање не може бити предмет психологије као природне пауке. Дугаевна радл.ивост је директно везана за наш нершш систем и за тедесну организацију; пснхичких појава не би иначе могло ни бити, а најмање би се тек дао замислити какав метафизички медијум, дух или дугаа, као негато засебно, реално, гато треба пронаћи. На против. Дух или дупга само је израз, говорна фнгура п означава управо ^лошчкн иод.чет

1 Један одличан Француеки писац, НЊо1, овако велн о томе: „Ха рзус1к>1ок1е <1ои1 И >С1 зега с1от', ригетеп! ехре1чтеп4а1е, еПе п'аига роиг оћје! чие 1ез рћеиотепеа, 1еигз 1о1з е4 1еиг саи.чез 11птесНа(ез ; е11е пе 8'оееирега 111 <1е 1'ате и1 (1е вои еззеиее, еаг сеМе сЈпе »иои е!аи1 аи-Леазиз с1е 1'ехрепепсе, е1 еи с1ећогз с1е 1а уегШеаИоп, арраЛЈен! а 1а пкНарћузЈсЈие" Ха ркџско1оуге апЈЈГаме соп1етр. НЊо1 III е<1. Раг13, 1881. 34.

- Енглеска нетолог Пен овако одређује дух : „да би се дечинисао дух, гребало би у неколико ре'1и, згодном генерализацнјом, побројати целу Фамилију умпих факата и искључити сие оно, што има стран карактер..... Феномени духа обачно се деле у три класе: 1° осепања (зепНтеп!. ЕтрПис1ипг), која обухвагају задовохство, тугу и остало. Речи: емоцијс (потоеев узбуђен.а), страсти, аФекција, управо су синоними осеКања. 2° воља, која обухвата сву активност, у колико п.у управљају осећања. 3" мисао, свест (т^еШ^енсе). ОсеИаји (1ез веизаНоиз) долазе делом у класу осећаља (зеи11теи(з) а делом у свест" ЈБв« вепз е( Пн/еШуепае, 1га<1. Ггапс. 1870. 2. II на другом једном месту: „Дух карактеришу три атрибута или особине : осеКање (1е зеиИтеп!) воља (1а уо1оп!е) и свест (Г пиеНј&епсе) ГХев епоИопв е1 /« го1оп(е, 1га<1. 1'гаие. I.)