Отаџбина

510

МИСЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ ПСНХОЛОГИЈИ

унутарњег искуства", као што га на једном месту 3 ) карамерише Вунт. Пснхолошко исиитивање и управљено је на то, да посредиим путем позна ту реакцију унутрашњости на снолшост. У том погледу, да би се познала природа оно1 а, што, неумејући објаснити, називамо именом, — душа — које су и метафизичари употреб г.авалн, психолошко иснптпвање мора започети физиолошкнм. Представннк физиолошке психологије у Немачкој н вели „задатак је наше науке, прво, да испита оне животне појаве , које стоје између спољњег и унутарњег искусгва, н за које је потребно применити у исти мах обе мегоде посматрања, спољњег и унутарњег, н друго, да са сгановишта, добијеног при испитивању на овом пољу, осветли иелокупност животннх појава, те да тако снреми тотално разумевање човековог бнћа " А одмах за тим као објашњење додаје: „психологија почпње с физиолошким нојавпма и гледа да докаже како овн утичу на област унутарњег опажања, на се тек после бави п реакцпјом, коју добпја спољност од унутарњег бића"'). II из тог разЛо: а психологија може битп потпуно експерименч ална наука, ако се као пгго Вунт н напомпње, као психолошкн сксперпмеити сматрају (.спхофизпчки. Тиме се двоје постиже: психологија прво, има свој предмет — псшггпвање душевних којава, и друго, одбија од себе она метафизичка питања о духу и његовој суштини која би јој као наметнуле друге науке. и постаје егзактна наука. Има своје факте, приступне проматрању и експерпменту 2 ), н тако чпни један корак напред ка познавању чак и онога, што све остале науке теже да познаду. Према свему оком јасно је, да, ако је одиста крајњи циљ психологије као и свнх наука, да „тотално разуме човеково биће", као што се изражава Вунт, онда се и душа може ироучавати само у •свима оним нојавпма, које манифестују унутарње искуство. С тога и нсихологија мора непрестано увећавати свој домен. Појави свести у најопштпјем облику, манифестујући се као осећаји, представе, аномална свесна стања, душевни покрети, во.ља итд. оличавају унраво саму душу. Индивидуална психологпја и трудп се, да те иојаве проучп. Али за психологпју пма веома згодне грађе и у појавима, који нису манифест-ација психичке радљивости само једне индивидуе, ве!) који се, аналого душевној радвивости код појединца

3 6г 'гшиГгПде Лег рћд$!од. Р«усћо1од1е У011 Н'. 1 УитИ. Т.е!])/. 1874. 9. ' )Угт<11, 1'11у8Јо1ој{. Р8уоћо1о§. 1.е1р'/.. 1874. 2. 8 „Се11е р8усћо1о81е ехрег1шеп1а1е зеч1е сопаШие 1ои4е 1а рзусћо^о^^е", ЛгОо1, Р.чусћо1. ап^;!. соп1. РаГ18. 1881. 28.