Отаџбина

МИСЛИ 0 ЕТНИЧКО.Ј ПСИХОЛОГИЈИ

511

могу сматрати као манифестација духа читаве једне маее, целине, агрегага аоједипкх индивидуа. Нспитивањем ових иојава у сгвари <зе иде к тачнијем познавању индивидуалне душе, али је ипак ово испитивање предмет једне нарочите гране психолошке — етнтке исихологије. Намера је ових редака управо, да покаже значај тога испитивања. Псторији, етнографији и етнологији ни најмање нису страни појави, да народи, расе или племена, и у своме духовном развитку, показују знатне разлике и међусобна одступања. Нојмови о религији. о свету, о моралу, карактер социјалног напретка и развоја, може се рећи, и код веома сродних раса и народа, веома диферују, гако, ла је управо предмет неколиких научних грана баш то, да проматрају све оно, што одликује интелектуалну снагу једнога народа од другог. Антропологија, етнограФИЈа и етнологија норед оеталог сматрају као један од првих задатака својих да побележе све оно, што у духовном погледу одликује Црнце од Кафра, Бушмане •од Хотентота, Европљане од Монголаца итд. птд. Али ипак простим прибирањем и описивањем овпх факата испушта се из вида факат, који с психологаке стране има веома великог значаја. У томе, што су код једне расе оваки, а код друге опет другачији иојмови о моралу, о религији; у томе, што чак и начин мии:л>ења, изражен језиком, показује већу или мању заосталост, перазвијеност: у томе је опет значајан појав, који представља карактерну манифестацију духовне природе неког народа; другпм речима, у томе се огледа излив психичке делатности народне, произведене агреговањем пндивидуалних душа. Тсодор Вајц бегае први, који је још 1859. г. обратио нажњу на то, 1 ) како је душевна радљивосг једиогг народа у многоме с.шчна с појавом душевних манифестација какве индивидуалне психе; другим речима, како и психичка делатност читаве једне расе представља собом једно и,ело. као што и скуп душевних појава код једне индивпдуе представ.га њену душу. Два немачка професора, Лаи,арус и Стајнтал , још исте године прихватише ова општа посматрања и полбжише основ народној, етничкој асихолошји (Тб1кегр8усћо1о§1е). У делу: Лав 1Љеп <1ег 8ес1е (душевни душин — живот) огледаше још одмах да у облику монографија разраде она иитања, која условљују програм и циљ етничке психологије, као засебне гране, различне од етаографских и антрополошких покушаја Вајцових.

Делом : Ап(го1)о1о™1е Лег Ка1игуо1кег.