Отаџбина

512

мисји 0 етничкој психологији

Тако исихоло.ико исиитивање би уиућено на колективне духовне иојаве, у којима се тек иосредно види рад и живот индивидуалних дунга, Етничка исихологија поетаде у тој намери, да посматра оне појаве, који бн, слично инднвидуалиом духу. били манифестацпја неког етничког, народног луха. У часо шсу, којн мало доцннје (1862. г.) основаше Лацарус и Стајнтал, овако се правда тај покушај: „наука, која се бави природом људскога духа, која гледа да исиита законе његове делатности н развитка. јесте јгсихологија; али до кајиовијег времена третирала је она појединачки дух; за множину и заједницу појединачких духова. за дух друштва или норода веома се мало бринула. До душе није редак говор о народном духу, али је иепитивање тога задатак, којп је тек пре неколико година ностављен. Познатн тај народни дух, као гато огледа индивидуална исихологпја да позна индивидуални дух, или пронаћи оне законе, који владају онде, где множина живи гг дела као једна јединица , то је задатак оне науке, која се почпње развијати тек у најновије доба под именом народне психологије (Уб1кегр8усћо1одге)." ') Према томе дакле циљ и круг испитивања ове науке билгг би, да се с исихолошког станишта расветле неки појави, које ггроизводи узајмица и заједница људских чланова. Али је пргг разматрању баги ових ггитања потребно још у самом иочетку опазрети се на неколике важне факте, који се не смеју ни но чему изгубити из вида. На првом месту стоји иитање: да ли у оигпте има довол.не мотивације стварању ове етиичке психологије ? Доиста оваквом ггитању има на првгг мах и места. Површно носматрање наћи ће, да друпгтво, иарод, једна целина, не може пи како ггмати некггх психичких појава и манифестација, којих већ не бгг било код сваког иојединца, сваког члана те целине. Није ли друпгтво, иарод, управо агрегат, скуп ггојединаца, и нису ли оне појаве које етничкп психолог вггдгг у ггеке ггасе, већ пре тога заступљене и код појединаца? Па онда, нгта третггра антропологија, етнологија и етнографија, ако не у стваргг оно, нгто и етничка ггсихологија ? Не дефиннгае лп се, на прилику, антропологија, као на,ука која проучава карактерне одлнке човекове, обухватајућгг: „1-" карактере физичког реда на лешнни гг живом човеку, 2карактере физиолошке нрироде, који имају нарочџто име, кад се. третира мозак, моћгг и појаве интелектуалне; З - " карактере, које рађа социјално ч 2е1(8с /Иг i v;/ 1;егЈЈх;/с/1о1о;/ге ч. ^ргас/игшеавсћа//, ће^ам8ј»еј»еђ> уоп 1)г. М. Т.агаг>18 и. Г)г. Н. .Чк/пИшГ. II В:ик1. 13ег1. 1802. 39(ј.