Отаџбина

МПСЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГПЈИ

513

■стање и 4° карактерне одлике или боље факте историске, архео лошке, лингвистичке итд. итд." Ј ) као што антроиодози чине, уносећи у своју науку све етнографске, етнологаке, физиолошке и психичке факте и одлике човекове, као најсавршенијег сисара ? С друге стране сама етнографнја сматра човека као члана и иидивидуу народа, ђ друштвену пидивидуу. II не само то. Шта је народни дух ? Каква је ирирода његова ? Постоји ли он објективно као негато, гато би етничка психологија могла експериментом испитпвати. као што нндивидуатна психодогија исиитује свој? Речју, има ли иравног основа овој науци ? Оваквим питањима у толико пре има места, гато, како смо то већ раније узели, психологија иостаје наука само онда, кад тумачи законе психолошких иојава, те као гато и Вуат наиомиње на једном месту у својој физиолошкој психологији , описна нсихологија играла би вигае улогу јестаственице дугае (Жа4иг§е8с1псМе с1ег 8 :с1е). Етннчка психологија управо би долазила у ову последњу групу, ,,јер она има посла са сложеним појавима, који се могу ооветлити тек индивидуалном свешћу, иошто се они морају потчињаватп законима, црпљеним нз инднвидуалне свести: тај пак њен задатак управо је класификаторске врсте." 3 ) Творци овог новог правца у пеихологији (Лацарус и Стајнтал) нису ни сами превидели могућност гоњих приговора. „Дрво је, ну прилику, комплекс од тела, која нмају извесне физичке спаге и хемиске особине ; дакле оно • може бити предмет за физику и хемију. Алн гато га одваја од простих физичких и хемиских тела. јесте то, гато она ираве у њему једну Органску творевнну, те она могу егзистовати и де.тати као једна б иљка. Наука, којој оно ире •свега прииада, јеств биљна физиологија. Свако дрво и сва дрвета. извесно је, спадају у ову науку. Човек као духовно биће предмет је психологпје; даие и сваки човек и сви људи. Изгледа, да гомила, множина но мења нигата у ствари. Па ипак није то тако. Као једно дрво, тако и стотина дрвета јесу предмет биљне физиологије; али 50.000 дрвета, иосађених на једној квадратној миљџ, јесу гаума. Шума као таква, као целина , јесте сад предмет друге Ј ) 7.' ап11(торо1одГ6 раг 1.е Г)г. 1'ап1 Торгпаге. IV. е(Ш. Гапк. 1884. V 3—4. 2 ) М/Шег 1' V.: А1%еш, ЕЉпо^гарМе II. АиН. 1870. ЛЛМеп 1.

8 ) ОгиппгЦг/е с1ег рћуто!. Р»уе1ш1од1е коп И Т.ојр/-. 1874. 5. ЛТАЏВИНА К!1». XVII., св. 08 м* 34