Отаџбина

МИСЛИ 0 ЕТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

иоетаје, није никако немогућно, да баш и ностану нове иојаве сособитим законима, особитом природом, те да се у њима тако спази по што шта, што би имало нсихолошког значаја. Лацарус и вели на једном месту: „веК и циљ, који нашој науци па и ако у далекој будућности иредстоји, јесте двојак: прво, да разуме историју људства и појединих народа, да пх схвати из њихових стварних узрока, па онда да позна психичке закопе, који у исгорији делују. Оно даје анализа историје, а ово сннтеза етничке психогије." ') Тако би Јацарус хтео створити као неку историску психологију. Али поред свега тога, исгорија, као што и Вунт напомиње, на једном месту, 2 ) не може бити помоћна наука, средство етничкој психологнји. Разлога је за то и сувише Најповршнији ноглед наприроду историс-ких догађаја показаће, да историски чпновн и догађајн не манифестују један дух, већ су често и готово обично постали из чисто материјалних ногодаба. Осем тога историски појави немају у многоме чак ни оне неонходности, општости, без које нема нн једне душевне иојаве. Какав историски догађај десио се један пут и не мора се десити другом приликом. С друге стране, не гледајући на немогућност тога, да се нађу „психички закони у историским актима", такав задатак био би још н сувише велики ; сам пак тај циљ казивао бн , да су историски акти излив неке засебне духовне силе и, несумњиво, одвео би к метафизичким тумачењима Речју. исторнја није поље психолошких нспитивања, нити би психолог могао потчинити историску стварност законима духовне радње. II тако ствар овако стоји. Историски појави у неколико имају у себи манифестација психичке радње човекове; али опет за то, „за историју ће психологнја остати важно помоћно средство, али се никад историја неће моћи иоказати са своје стране тако згодна, да се из њепих чињеница изводе психолошки закони 3 ) Исторнске психологије дакле не може бити Лацарус и Стајнтал нису тако схватили ту ствар. Шта више, упућујући психолошко испитивање на појаве, који резултују из заједнице индивидуалних душа, они су огледали, да у сферу тих иснитивања увуку: језик, митологију, поезију, писменост и историске ') 2еивсћг. Г. VоIксг јј 8ус 11 о 1. и. ВргасЈпуЈвз 1X1 15апД, 2. 2 ) Р1п1озор81ас)1е 81и(11ет1, уоп \У. \\'ишЦ, ВапД 1У. ПеГк 1. 1днр?л^ 1887. 24.

3 ) \\ г ип(11, РћПоворН. 8(и(Иеп, IV. 11(1, НеО 1. '887. 18.