Отаџбина

522

мисли 0 етничкој исихологији

с цсихолошке стране? — Да не идемо даље, несумњиво је, да је .језик најважиији елеменат народног духа, да се ио њему у велико даду разликовахи „психо-физички типови" два народа, и да по томе он даје богату грађу етничкој психологији, јгр се може ио-сматраги не само са свош значаја за. индивидуалну психологију, већ н са своје карактерне особитости за читаво једно друштво, једну заједницу. Али није само језик елеменат народног духа; не види се само у језику феномен, важан за психолошко испитивање , нити опет само језик најуочљивије одликује један народ од другога, једну агломерацију индивидуалних душа од друге. Не. Ми смо веК на пред казали, да су такви исти појави и мит и обичај, Мит иредставља првобитне ночетке религиозног веровања , и тиме као у себи пзражава реакцију спољне природе на човечји дух. Одиста, фетиш, који у хуци морских таласа види гнев неке снривене натприродне еале, нечег живог као и он; политеист, који у Зевсу, Брами илн Перуну оличава свтуацију својих околних односа, као н све успомене нј , Љељу, Ладу, џинове, Херкуле, вукодлаке и вампире све то има један исти постанак п у сгвари једне исте мотиве. Величанственост природе, тајанственост нриродних појава, загонетност самог човековог бића — све то у овом „ огледалу света ", као нгго Лајбниц назива лушу, ствара прелставе, које носе на себи отисак тога спољњег угицаја. Осетљива природа човекове душе под утицајем нагона за разумевањем спољашносТп давала је од вајкада места новии иредставама, које су у облику мит.а. приче и бајке ширнле хоризонат његовог знања и развијале на свој начин његову иптелигенцију. У миту је као подмирен онај унутрашњи нагон, који хоће да да теорију а рпоп о васелеии и сдољњем свету. Стања, у којима се мит налазп', предсгављају опет извесно стање самог духа, а то је по себи већ један феномен, у коме је онако исго као у језику манифестован психички живот са свима својим узроцима, побудама и последицама. Психолошки заачај мита нарочито је у томе, што се у њему представља и сама ирирода људских осећаја. Колико је ово дВоје у вези, да се лако увидети, кад се узме на ум како и сама религпја у опште постаје под утиском бескрајњега (као што М. Милер тврди), а миг управо и јесте нрвобитно религпозно веровање. У том погледу мит и митолошко представљање има непосредног значаја за историју духовног развитка. Карактерисгпке ради да наведемо по БиЊоск-у развитак религиозних појмова у опште, факат зиачајан за историју духа. „У почетку човек је ми• слио. да је земљу створило божанство, одвојнвнш је лз воде п спре-