Отаџбина

МИСЛП 0 ЕТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

523

мивши за станпгате човеку ; доцније постаде претпоставка, да је земља заједно с водом створена божјом силом. Испрваје човек сматрао све духове као зле, а после је створио себи веру, која је обухватала не само зле веК и добре духове; мало ио мало потчињавао је прве последњим п само се добрим молио, а зле прогласио задемоне. Од предсгаве, која се ограничавала само на духове, поступно је човек дошао и до сазнања о души; кајпосле је ово уверење свезао с вером у неко добро п правично божанство и тиме спојио морал с религијом..." 1 ) Из тога се види од коликог је иитереса студовати оне факте, који као оно и језик, представљају историју људског духа. С друге стране не треба заборављати да овај саставнп део народног духа управо комплетује психо - физички тип ноједнног народа и по томе даје психолошки колорпт испитивању народног духа. Псто онако, као језик, и мит п остале басне и приче народне показују ступањ духовне развпјености п духовног живота народног. Поред језика дакле, у пародним причама и бајкама исто се тако огледа народни дух, да је то управо најважнији други карактер, који одликује духовну радљивост једнога народа од другог. А шта да се рече о обичају? Инђијанци, који спаљују жене да не би надживеле мужеве; становници огњене земље, који сматрају као закон, да их у пзвесно време поједу: Јелинн, који на олимписким играма слављаху многоструке обичаје ; Словепи, који у броју обичаја и деликатности њиховој не уступају ни једном народу, па Срби специјално, који и међ Словенима стоје на највшној тачци све су то појави, који имају психолошког значаја. Слично мнту, у обичајима је изражена тежња, да се неким представама и нагонима да спољна одећа, као што се у језик одевају мишљење ипредставе. С друге стране и обичај нодсећа на реакцнју духа на снољну природу; реакцију, која се извршава у томе, што човек као хоће да створи нове погодбе за свој духовнн развитак п тиме као у клицн напомиње онај нужни стицај прилика, кроз које човек у историском развитку пролази. Осем тога, обичајн још изражавају моралнп живот народни; по њима се најеклатантније може ценити све оно, што нредставља морал једног народа. 0 свему овоме Вунтивели: „ језнк је општа форма представа, које живе у народном духу, и закон њиховог везивања. Мит укрива нрвобитни садржај ових представа, тиме, што се условљује осећајима н нагонима. Најпосле обичај има у себи оиште тежње вол.е, које су постале пз ових представа и на-

1 81г Јо1ш 1д1ћћоек: 1 )10 Еп^ећип«; (1. СтПзаНоп и. с!ег ХЈГ2ив1ап(1 (1. Мсп8сНеи§е8сћ1ее111е9. ОеиЈасће 1Јћег8е1/. Јепа 1875. 323.