Отаџбина

524

МПСЈИ 0 ЕТНИЧКОЈ ПСИХОЛОГНЈЦ

гона. С тога ми и разумемо овде мит и обичај у оном ширем смислу, у коме први садржи цео примитивни поглед на свет, као што је постао ире почетка научног мишљења, а на онштим основима људске природе; обнчај пак обухвата све оне почетке правног поретка, који претходе уређеном постанку права, као једном нарочнтом историском појаву." 1 ) Колика је пак психолошка законитост у ова два елемента народног духа, види се пз тога, што одиста и мит и обичаји стално одговарају извесном културном стању једног народа. Религије свих народа, којп у опште имају религије, нрате извесни обнчајц, сличиост, која се впђа у духовном животу поједпне индивидуе, код које на прилику, осећања прате извесни покрети. С друге стране студија ова два елемента — мита и обичаја — има још п тај пспхолошки значај, што нам износи цео процес духовног представљања и мишљења. Једна врло важна сграна духовног жнвота даје се само из њих познати. Душевни покрети народа или веће какве масе најзгодније се из њих могу проучавати, као што се такве појаве н код индивидуе могу проучавати из сличних изјава унутрашњостн људске н реакције њене на спољашност. Али да не говоримо впше на овом месту о значају обичаја или мита —■ о теми и нначе врло познатој; пз казанога већ се да увидети, да ти појави доиста манифестују колективну духовну радњу, те су по томе онако исто важни за психологију,' као што су важнп, на прилику, афекти, нагони, темпераменти, карактер и другн појави, који су најнепосреднија манифестација онпг елементарног психнчког чиниоца, што се зове воља. У том погледу сва трп ова главна елемента народног духа, језик, мпт и обичај, имају тај психолошки зиачај, игго се у њима г понављају као на једном вишем сгупњу елементи из којих је састављена индивидуална свест." 2 ) .. Али као што се прп носматрању индивидуалне свестн не смеју сматрати представљање (свест, [Уогв^еНеп), осећање и воља као одвојене силе, него као дастојци једног истог унутарњег, по себи недељивог процеса: тако исто чине језик, мит п обичај опште духовне појаве, које су најтешње срасле једна с другом, те се недаду ни замислиги једна без друге." 3 ! ! ) РћПоарћ. 8»мПеп, IV. В. 1887. 26. '-) \У 1111 <14, РћЈ1о8орћ18сће 8(и(11еп 1>ејрг. IV. Н. 1. 25.

3 ) Исти, стр. 2о —9.