Отаџбина

МИОЛИ 0 КТНИЧКОЈ непхологши

525

Из ово неколико краћих нвпомеиа види се т главном један врло важан разлог, што се језику, миту н обичају мора прн нроучавању народне психе придати највеКа важност. Мп смо још нанред номенули, да осим ова три основна облика, у којима се појавл.ује народни дух, има још појава, којима се не може одрећи, да пмају у себн трагова психпчке радње човекове. Доиста, веома многи факти антрополошки, етнолошки, етнографскн и социолошки показују, да пма још појава, у којима би се могао доказати траг духовне радљивости. Јацарус и Стајнтал доиста су, као што смо видели, то питање узели у најопштем облику. Али је у томе и била њихова погрешка. У осталом та се омашка врло јасно увиђа н у самом њиховом схватању положаја ове науке, коју су они ■основади. Мало доцније расветлићемо ову ствар поближе. Једно само што се при овоме не сме никако губити пз вида, јеете то, да они појави, у којима се јавља народна душа, морају бити исто онаке природе, какве су и појавн индивидуалне душе; неоиходност и опипност су њпхов први услов. Поменута пак три облпка, у којима се највећма манифестује колективна иеихичка радња, носе у себи веома јасну разлпку пзмеђу поједипих врста те душевне радње. У томе баш и јеете најјачи доказ , да се народна пснха огледа најуочљивије у њима. Сви друш облици дају се евести под ова три осиовна, која међу собом стоје у онаком истом односу, у каквом стоје •основни облици индивидуалне свести. Шта више, то је једаи јак разлог, те факти народне пснхологије нису чисто антрополошки и етнографски факти. већ се на њих може гледати с потпуно асихолошкош гледишта. Један знатан број ост.мпх облика, у којима •се појављује кародна душа, нису те природе, веК или су чието антролошке и етнографске вредности, или сами за се немају толико значаја , да се могу сматрати као особити факти етничке психологнје. Примера ради довољно је номенути писменост, почетке азбуке или нородички жпвот, занимање и т. д. Несумњиво је, да је н у овим облицима ангажован и духовни рад људски; у једном извесном тренутку може се шта више у њима уочити и као неки исихолошки моменат. Али опет, покрај свега тога, у њима нема онога материјала, који психолошкој науци, као засебној науци. са методама н ликоннма служи прп познавању свог основнсцрпредмета — људског духа. Ако се не би веома добро разликовали ови факти, оида у ошпте не би било довољно разлога, који би целу ову злраду — етнпчку психологију - - одржали као засебну целину, а да се не претвори у антрополошко или етнографско здање. С друI е ■стране опет Факти, којима се такође мора признати важност с гле-