Отаџбина

ВЕРЕНИЦИ

Па онда се диже да тражи Перпетуу. „А, да!" рече ова ; „а новци ?" „Па шта ћемо ?" „Дајте их мени, да их закопам у башту норед куће, заједно са посуђем." „Алн«... „Али, али... овамо! рекох ; задржите који солад за сваки случа.ј, па само пустите ме да радим како знам." Дон Абондијо послуша , оде до шкриње, извади своје мало блага, па га предаде Перпетуји, која .рече : „Идем да закоиам у башти под смоквом." Па оде. Мало за тим ево је са кошарем, у коме је било јело, и са малом празном путуњом, па онда на брзу руку стаде метати у ову нешто рубља свога и господинова , рекавши међу тим : „Ви ћете ваљда понети бревијарију:" „Ама куда ћемо ?" „А куда иду сви други ? Пре свега изићи ћемо на улицу. а тамо ћемо дознати и видети, шта да чинимо." У тај пар ево Ањезе са путуњицом на плећима, а дошла је бнла да учини важан предлог. II Ањеза је била наумила да не чека такве госте: сама у кући како је била и са још оно мало новаца од неименованога, неко зреме недоумеваше, куда ће да се склони. Баш остатак од оних шкуда, које су јој у месецима од глади толико вајдиле, био је главни разлог њеној бризи и недоумевању, јер су јој казали, да у земљама, кроз које иролази војска, они који имају новаца пролазе по најгоре, јер су изложени и насиљу од стране туђпнаца и пакостн од стране земљака. Душа ваља, за благо, које јој је , штоно реч, с неба пало, никоме није казала, само дон Абондију, до кога би кад и кад отишла, да јој разбије по шкуду , а увек би