Отаџбина

ВЕРЕНИЦИ 543 колико поште. Баш бих био врло рад, кад бих могао с њиме још једанпут говорити, иа мало више на тенани." Кад устадоше од ручка, иоказа им једну слику, која је ириказивала кардинала, а приковао је на једно крило од врата, из поштовања према личности, као и да би свакоме који би га походио казао, да таква још није било, јер он је баш изблиза и на тенани могао да посматра главом кардинала, и то баш у овој соби. „Зар су ово хтели да начине да је он?" примети Ањеза. „По оделу рекла бих, он је, ма..." „Је ли да не личи нањ?" рече кројач; „и ја то увек кажем; бар ми се нећемо варати, а? али кад већ није иначе, ено му тамо доле његово име; то је тек спомена ради." Дон Абондијо жураше се; кројач се иотруди да му нађе двоколиде. које ће га одвести до под брдо; одмах оде да их иотражи и мало затим ево га да каже да су ту. Онда се окрену дон Абондију и рече му: „Господине, ако бисте желили да тамо горе понесете какву књигу, да бисте прекратили време, ја бих вас могао послужити, као сиромах човек; јер и ја се помало забављам читањем. То дабогме нису као ваше, књиге простим језиком; ипак...." „Хвала, хвала", одговори дон Абондијо; „имају прилике, да човек једва доспева и оним да се занима , што му је дужност." Докле се казују благодерења и не нримају, те се жели здравље и добра срећа, чине позиви и обећања за састанке при повратку, стигоше доколице до уласка у улицу. Метну на њих путуње, иопну се и са више воље и душевна споиојства дигну се на другу полу од пута. Кројач је истину зборио дон Абондију о неименованоме. Од дана како смо га оставили , овај није престајао чинити оно што је себи тада био предузео , накнађивао је штету,