Отаџбина

544

ВЕРЕНИЦИ

творио је мир, помагао је сиротиљи , једном рсш, увек је чинио добра нрема прилиди. Ону храброст, којује негда показивао у вређању и у одбрани , сад је показпвао у нетворењу ни једнога ни другога. Увек је ходио инокоеан и без оружја, спреман за све што би га могло снаћи после толика извршена насиља , и уверен да би кадар био учинити ново насиље при употребљаваљу силе у одбрани од онога , коме је толико био дужан, а било их је много таквих; уверен, да би свако зло, које би се њему учинило, било увреда према богу, али праведна мазда према њему, а да он мање но ико има ирава градити се одмаститељ за увреду. Ипак остаде исто тако неприкосновен, као онда кад је на своју безбедност држао толике оружане мишице и своју. Сећање *а негдашњу свирепост и поглед садашње благости, једно, које мораде оставити толике жел>е за осветом , други, који га твораше толи питомим, сложно деловаше да му прибаве и одрже дивљење т које му највише служаше за салву-гвардију. Беше то онај човек, кога нико не могаше понизити , а који се понизио сам. Срчба , иначе изазвана његовим презором и страхом у људи, губљаше се пред овом новом смерношћу; који су били увређени , ти су протнв свака очекивања, а без опасности добили задовољење , каквоме се не би могли надати пп од најсрећније освете, задовољење да виде таква човека да се каје за своју неправду, и тако рећи, да учествује у њихову негодовању. Многи, који су толике године у себи иоспли најжешћу и најгорчију непријатност, што не видеше изгледа да ће се икад наћи јачи од њега, те да му врате жао за какву велику срамоту, кад би га сад нашли сама , без оружја и у стању да се не може противити, не осећаше у себи друга чуства, но да му укажу част. У том добровољном понижењу задобила је његова личност и његово држање, тако, да он то ни знао није , неку узвишеност и племенитост, јер у томе се још боље него пре видео онај његов немар спрам сваке опасностн. Мржња, па и најсиловитија и најпомамнија, осећаше се као везана и одржавана у набљудовању јавнога по-