Отаџбина

В Е Р Е Н И Ц II

545

штовања спрам покај на и добротворна човека. Ово бпваше у толикој мери , да се често овај човек налазаше нринуђен да се клони таквих пошта које му чинише, те му ваљаде не датн да се на лиду његовом и у иокретима и сувитпе показује унутрашње чуство скрушености , како се не би сувише понизио, те да га сувише не дижу. У цркви је- одабрао последње место, и није се имао бојати , да ће му га ко преотети: било би то као да су му преотели почасно место. Да гр.е ђају сада тога човека, или да с њиме поступају са мало обзпра, могаше изгледатп не толико као неупутно п ниско , колико као вређање неке светиње; па и сами они, који су се могли тим чуством служити као наслоном, учествоваше у њему мање или више. Исти ови и други разлози уклањаше од њега освету државне власти и прибављаше му и са те стране безбедност, на коју он не мишљаше. Сан и норекло , који га у свака доба у неколико заклањаше, вредише тим више сада за њега, што је уз ово нме већ славно и злогласно дошла и похвала примерна понашања и слава од преобраћења. Власти и великаши радовали су се томе јавно, као и народ, па би чудно било изгледало, да су строгост употребили против онога, који је био предмет толиким честиткама. Осим тога , власт заплетена у вечити и често несрећнн рат са жестоким и поновљеним побунама , могаше бити иотнуно задовољна , што се опростила најупорније п најнесносније , те да не тражи нова посла, тпм пре, што је ово преобраћење давало исправке, каквима она није била вична да их добија , још мање да их тражи. Да мучи свеца, то не изгледаше згодно средство за брисање срамоте, што није знала да примора на дузкност једнога безбожника; а прпмер , који би дала тиме , што би га казнили, само бп имао ту последицу, да би одвратпо њему слпчне од намере да се добро владају. На сву прплику и учешће, које је кардинал Федериго имао у овом преобраћају, па његово име скопчано са преобраћениковим, служаше овоме попут свештена штнта. И у овоме стању ствари и мисли, у ОТАЏБИНА КЉ. XVII., СВ. 68-МА ЗИ