Отаџбина

КЊАЗ милош

13

Да је он ову миспју ревносно вршпо доказује Ђакова буна , у којој је Мплоје ђак, из Кусатка. пошао са 5.000 људи на Крагујевац. Али Милош носла свога брата Јеврема са 15,000, гружанског кнеза Вучића са 1000. п кнеза Јоксу Милосављевића са пожаревљанпма. и један плотун саме авангарде на Опленцу беше довољан, да се свп бунтовници разбегну, и да напусте свог рањеног вођу, кога је после кнез Јово Вићентијевић из Кораћице ухватио у мокролушкој механи и довео пред књажеву војску у Баточину. Војска га је стрељала, и да би паша београдски впдео како пролазе они који се њему за љубав буне противу отаџбине, послаше му отсечену главу Милоја Ђака. Впдећи да ни он не може ништа учинити у Србпји, Абдул-Рахам, чим су се босански Турци побунили против Султана Махмуда, кад је овај уништио јаничаре, молио је да га преместе у Босну, и на његово место дође Хусеин паша из Ниша. Међутим Порта беше закључила с Русијом Акерманску конвенцију од 25 Новембра 1826 у којој Русија, бајаги тумачећи 8 букурештанског уговора беше углавила за Србију све оно што је народна депутација у Цариграду тражила, осем једне једине ствари. У кој нонвенцији нема ни речи о главној жељи срискога народа да се његов избавитељ и владалац иризна за насљеднога, Књаза Сриског. Али Порта није хтела да изврши Акерманску конвенцију. Она је одуговлачила ствар колико је могла винте. Онда Русија огласи Турској рат 1828. Цела остала Европа беше заузела спрам Русије такав положај, да је цар руски у своме маниФесту морао изјавити да неће бунити рају, већ да ће сам војевати с Турском. Да би то још потврдио препоручио је књазу Милошу да уздржава Србију од сваке демонстрације у корист Русије. При свем том,када је видински наша победио ђенерала Геизмара, српскп добровољци гомилама поврвеше у редове руске