Отаџбина

КЊАЗ МИЛОШ

српске владе ; даје народу право да поставља себи владике, чиновиике и административне власти, само што прве мора посветптп грчкп патрпјарах Цариградскн, алн онп за то не морају лично долазнтп у Дарпград ; најзад забрањује мусломаннма да се настањују у унутрашњостп Србнје, а дозвољава им да станују само у турским гарнмзонмма, који ће бнти у градовпма од старпне, јер се новн морају срушитп. Као што се види овај хатшиериФ нити одређиваше тачно гранпце Србије, нити колики ће бити данак, ннти признаваше књажевско достојанство, нити насљедност тога достојанства у иородици Обреновића... Са хатншериФом прнмно је књаз Мнлош п једно писмо рускога државног вице-канцелара гроФа Неселрода у коме он. у име цара Пиколе. хвали држање Срба за време рата и њихову послушност наспрам свију савета Русије. Да би учинио част целоме српском народу, цар шаље његовом «вожду» Мнлошу једну — кутнју дуванску, на којој је драгоцена слнка царева.... Књаз Милош видео је одмах да се нема чему надати од Русије за трп од најглавнијих услова за автономију Србије, за тачно одређенп данак и за насљедство Књажевског достојанства, за то је одмах прегао да сам то изради код Порте и зато је одмах сазвао народну скупштину у Крагујевац 13 Јануара 1Н30) на коју се скуиило више од две хиљаде главних људп из целе земље , па разложпвшп шта се постнгло , а шта треГа још радити, да земља дође потпуно до својпх права, предложп да се пошље нова депутацпја у Цариград, која би настојавала да се народна ствар што боље п што брже сврши. Скуиштина је одобрила цео план Милошев за даљу радњу. Главна сметња коју је ваља .10 савладати пеше — руск а дшиомација. Она нпје хтела да чује о књажевском достојанству, а камо ли о насљедству тога достојанства у Србији. — Још од годнне 1817, чим је српска народна скупгптина прогласила МиОТАЏБИНА, КН>. XXII, СГ. 85 2