Отаџбина

Ш1,АЗ М11Л0Ш

ним вршењем 8. букурештанског уговора (? !) Ако тај члан добије дотичну силу, онда ће народ преко својих депутата одредити своје одношаје с Портом, утврдиће право својих годишњих скупштина, а врховни вођ умножиће свој уплив и важност пред Турцима. Онда ће их моћи много лакше склонити на оно шта жели. Треба најпре свршити народске послове, а после гледати своје личне : ! Без тога. биће сами неуспеси и залудно кајање. Ви сте, господине , тражили мога савета. Ја сам готов да вам га дам најсрдачније. Изјавите паши или још боље самој Порти : да учешће Русије у пословима Србије истиче једино из тога, што се не врши члан осми букурештанског уговора, и да Султан може уништити руски уплив ако само изврши тај члан па да Србији обећана права и повластиде. Уверите Порту да би тим њеним поступком помирила српски народ са његовом судбином, те више не би тражио помоћи у страних држава.» Да није само барон Строганов него и цела руска дппломација имала овакав појам о штетности насљедства књажевског достојанства у Србији за српски народ, ви дећемо даље. Ово довде је довољно да протумачи за што се књаз Милош после 14 година узалудних напрезања код Русије, најзад решио да од самих Турака потражи крунисање народних жеља. У томе му је знатно помогао тадашњи београдски паша Хусеин, који је иредставио Порти, да је насљедство књажевског достојанства неонходоп услов да се стално умири Србија и да се за навек привеже за Турску. Уз то је—вели Нал Поиов' : Хусеин-паша приложио и оно што је најважније, 500.000 гроша самоме Султану, грдне паре за поткупљивање свију чланова, царскога дивана—и победио је 2 «. . ДимиРоеЈа и СербЈл, I, стр. 23 7. - колико ее Нил Иопов љути што Је књаз Милош успео у пркос руској дииломацијп да Порта нризна Србију за кња.кевство, а Милоша за пасљедног књаза Српског, види се нз тога што на више места у своме делу ионав.ва како је све то Милош »кунио за иаре" као да то иешто смета важно^ти коју је тај успех Књаза Мнлоша имао за будуНност Србије.