Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 241

238

НАШ [ЈРИВРЕДПИ ИРОГРАМ

2. у Старим радовима на површинп на цодножју Дели Јована (бр. 28. елабората). 3. Продужење радова на злату у прошлој годнни отпочетих на Ђалуцу до Глоговца. Ово су према досадањем познавању министарства онн радовн. које би требало отпочети у првој години рада. Већп обим радова не би се могао ни узети једно због тога. што се не би могли савладати, а друго што се не би могло добавити више радника . пошто се за већину ових радова морају с почетка узети радници из управе рудника. којп ће обучавати народ у оним крајевима, где ће се радити, а управа ће због својих радова тешко моћи одвојити више од 80 људи. који би могли у течају ирве године обучити минерским радовима и вађењу и нребирању руде још 500 момака, колико ће бити довољно за прву годину. У ндућим годинама имале би се оне радње, које се покажу као добре, јако увелпчати ; лошији објекти изоставити и заменити оннма, који су или сада већ иознати нлп која нова испитивања буду пронашла. Како да се створе извори за радове целога министарства па и рударства, казано 'је нарочито. Овде има само то да се дода. да би бар у првим годинама за олакшање буџета државног требало узаконити. да се сви приходи и уштеде са државних рударских предузећа употребе на даље развијање државног рударства. У елаборату је нриложен пројекат тога закона. Да би се свн ови радови могли извршити без застоја ио доста јевтину цену п да би од њега ио народ било што више користи. потребно је да се наш сељачки сталеж обучи радовима рударским. Ово обучавање могло би ее најбрже и нај јевтиније извршити преко радника управе иодринских рудника, који су се и досада на то са коришћу употребљавали у разним крајевима наше отаџбине. Они су бољи, моралнији и вештији нашим рудним прпликама нарочито у металним рудиштима, а и присту-