Отаџбина

294

књижевни преглед

еНа 178 страни Физике стоји, да се сва тела могу поделити у дге гомиле према томе, да ли трењем постају аоложно или одречно електрична. — (Опширније у примедби 87). ж). На 185. стр. Физике налази се: „Шиљци су мале површпне, па се не може на њима, нагомилати електрина.« — (Опширније у примедби 88.) Гледишта под е) и под ж) спадају данас само у исторпју развића науке о електрицитету, а не у сувремену науку. 4. Погретне дефиниције: Сем погрешпих деФиниција, што су изложене под овим насловом, као што су дефиниција о инерцији, о једнаком кретању, о убрзању има и других погрешних деФиниција. које ннсу под тим насловом наведене у примедбама. Такве су н. пр. а. ДеФиниција водоравне или хоризонталне површнне (стр. физ . 'Ј). 6). /Јефиниција главне осовине и саоредних осовина, у сферних огледал а (стр физ . 118.) Дефиниција магнетског меридијана (подневка). — (Отр. физ. 175.) и т. д. 5. Погрешни закони и правила. Осим погрешних закона што су наведени у примедбама од 4 до 19, имају и други погрешни и непотпуни закони и иравила, што су у примедбама уггредно наведени код разних неумесних и нетачнпх примера и објашњења. Тако н. пр. а). 0 резултанти двеју сила што утичу на једпу тачку иотим правцима (стр. физ . 8 — примедба 27). б). 0 резулта-:ти двеју сила, што утичу на исту тачку супротним правцима (стр. физ . 8 — примедба 28). в). 0 слободном падању тела (стр. физ . 9 — примедба 29). г). 0 брзини којом падају тела разне снец. тежине кроз празан простор т. ј. у стакленој цевп из које је исцрпљен ваздух (стр. физ . 30 и 85 — иримедба 62). д). „ Брзина звука не стоји до звучног извора и висине звука". (Стр. физ . 100 — примедба 70). е). »Врло мала свеКица намештена пред котуром или куглом даКе сенку. — Велика свеКа даИе језгро сенке у средини, а около Ие бити иолусенка. «. (Стр. физ . 112 — примедба 7 7). ж). рЛцк је једнак аредмету, величини, даљини и ао аоложају иза огледала .« — (Ово је о ликовима у равним огледалима речеио на страни Физике 1 16. — Примедба 78). з). На 178 страни Физике стоји, да се сва тела могу поделити у дне гомиле према томе, да ли се трењем наелектришу иоложноили одречно. — (Опширније у примедби 95). и т. д.