Отаџбина

књижевни прег.1ед

293

друго, но да се у том погледу потпуно ослонимо на речи самог г. писца, да су то заиста белешке из његових предавања. Оне су дакле и најпоузданије мерило за достојну оцену тих предавања. Као општије махнв Физике г. Тодоровића опажају се: 1.) Употребљавају се термини, који обухваћају основне појмове те науке, а нису нигде у тој физици објашњени. — Тако н. пр.: „Сдедница" и »саставнице« (стр. физ . 8 и 9). ,,Разлагање сила" |стр. физ . 9). ,,Средсреда потиска истиснуте течности" јстр. физ . 59) „Осетљивост теразија" (стр. физ . 181. ,,Цсла брзина" (средња брзипа) (стр. физ . 30). ..Крајња брзина" (стр физ . 30). ,,Музични тон' (стр. фин. 104). ,,1'ранични угао преламања" (стр. физ . 122). ,,Оптично среднште у сочива" (стр. физ . 124), итд 2). Неки основни појмови Физике нису у тој књизи ни спо менути, а неке партије из основа Физике само се напомињу. Тако н. пр. и не спомиње се слагање сила што утичу на (апсолутно) чврсто тело у јзззкмл « ншадним тачкама неааралелним Правцима. Разлагање сила спомиње се само на 9 стр. физ .) а није нигде ни у најмањем обиму системски изведено: па ипак је нешто од тог .м примењено код стрме равнине и шеталице. II не казује се ннгде, да кретање може битн и неједнакоубрзано и неједнако-усаорено. Хармонични звуци и не спомињу со 3. Застарелости у физици износе се као данашње стање науке : а). Негдашња нретпоставка „ћоггог уаси1" ускрсава из преживелости (види стр. физ . 78— оглед 4. н оглед 5.). б). Застарело је и оно, што је речено на 125 стр. Физике г Тодоровића (или на страни 15У дела ,,^ећг1шсћ Гиг <1еп ТЈп(;егпсћ(; 111 <1ег РћузЈк уоп II. Шаећег о спектарним комплементарним бојама. Г1ре 1876 године, док није изашло на свет Хелмхолц-ово дело „Рћу8Јо1о§18сће ОрОк" било би таково објашњење спектарних комплементарних боја савремено.в). Скривена или латентна тоалота ири тоаљењу (стр. физ . 145). израз је из пређашње застареле теорије о материјалном узроку топлоте. У данашњој теорији топлоте тај термин нема оправдана ослонца, јер се но тој теорији топлота не екрива, не иостаје лагентна при топљењу ; то је узрок, ча што Физичари и напуштају данас већином тај израз и замењују га термином »топлота топљења' г). ,,Кад течност испарава, топлота излази у пари, с тога се осећа хладноћа" — Стр. физ . 152. — Опширније у примедби 82). д . »Ова топлота што је у пари, а топломер је не показује V. што се добија, кад се пара згнусне, зове се скривена — латентна — топлота. а (Стр. физ . 159 — Опширније у примедби 83).