Отаџбина
НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ
29
6 . утврдитџ обалу савску иочввши од ушћ а тоачидерске реке, и то иростим ломљеним ка меном. Како су тоичидерскм камени мајдани близу, а у београдским казненим заводима има радне снаге у изобиљу, то би се са робијашима уз малу награду, а под надзором енжпњера и хидротехничара, овај посао могао одмах отпочети и са сразмерно малим трошковпма извршивати. Онај део насипа од жељезничког моста на ниже, могао би се такође израдити помоћу робијаша и неколико мајстора талнјана тако модерно, да укрцавање и пскрцавање робе постане млого јевтиније него што је данас, и да Београд постане оно, што су Пасава и Регенсбург на горњем Дунаву, а Манхајм на Рајнп. 7). Подићи жељезничке колосеке од жељезничке сганице до саме обале. магацине са парним чекрцима , сместишта антриоте). Разуме се да у овоме као и у трошковима за утврђивање обале треба ошптпна вароши Београда да понесе колико може винте; јер прво, она ће тиме добити цело земљиште, које се данас плави; а друго, кад се утврди обала она ће стећи право да наплаћује обаларину ; 8). установитн за сада бар једну добро органпзовану трговачку ш.колу у Београду. Досадашња приватна трговачка школа у Веограду , која има годишњу државну субвенцију од Ј 0.000 динара, вечно кубури, нити је приватпа, нидржавна школа. Узевпш у обзир да се са 10.000 дин. више него што та субвенција износи, може установити добра државна трговачка школа, Министарство нма част у прилогу под - | поднетн пројекат закона за оснивање трговачке школе у Београду. Олакшнце, поменуте под 7 . смањиле би за трговину трошкове на робу тако, да би концентрисале у Београду поступно трговину са свима осталим домаћим, а сигурно и са неким страним производима, Прелазећи на индустрију, Министарство налази да се јако грепшло са начином како су к онцесије давате до