Отаџбина

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

31?

II. Поштовани госиодине уредниче. Г. Ми.шдин Отојановић, пешачки капетан I. класе. изволео је порећи моје тврђење о његовом понашању пред Пиротом, за време борбе 14. Нов. 1885 године. — Он није хтео да остане у свом ендеку, у коме сам га ја видео и застао у борби, него је пожелео да сада у миру јавно и на коњу променира, када га је у рату жул,и .10 седло ! Мене ни мало не изненађује његово ритерство у миру, па скоро не зачуђава ме ни његово порицање истине!.. Но при свем том ја не смем оставити под сенком и под сумњом своја тврђења : просто из солидарности... Кад би хтео да се враћам на оне немиле и трогаљиве призоре, ја би имао много више да додам истинама — онако благо исказаним! Но то нећу просто: јер је циљи иначе аромашена ! Никога, за своје понашање у рату, није ни глава заболела! Но хоћу само да г. Миладина спустим у његов ,,ендек"... Дакле по писму г. Миладиновим, од 2. Децембра 1888., године, које је у 21 књизи, односно у 81. свесци „Отаџбине" за ту годину, печатано: има да пресуди његов командант г. потпуковник Д. Цинцармарковић : је ли г. кааетан Миладин био ка коњу или у ендеку ? Лепо! Ја сам се томе суду драговољно и сам потчинио. И чим сам се с пута из Врање у Јануару вратио, отишао сам 12 Јануара г. Цинцармарковићу у канцеларију. Између нас водио се овакав разговор: Чујте г. Миладнне! Господине Потпуковниче, молим Вас, како сте застали г. Миладина и његов батаљон у часу кад сте му издали заповест да се креће у врбак пред Пиротом ? — „Застао сам га у виноградском рову и њега и његове војнике«. Па је ли он био на коњу, као што вели у свомс иисму штампаном у »Отаџбини"? — »Каквом коњу, Вог с тобом, рекох ли ти: он је био у ен деку" ! Оем тога господине потпуковниче, као што знате, он тврди да сте ме ви том приликом у ,удалили* од његовог батаљона: — »То није истина, зар бих ја то учинио свом другу, који врти своју дужност. И зашто" ? Омем ли г. потпуковниче штампати ваше речн ?