Отаџбина

322

начело народности

Класне разлике и класна непријатељства, које доводе у сукоб држављане модерннх држава, потичу из недовољне органисацијецелокупнедруштвене производње и из неправичне поделе богатстава. Међусобни односи разних држава затегнути су зато што нема данас готово нн једне државе. која не би ммала што да потражује од ма које друге државе, или да чува своју тековину од праведних или неправеднпх суседских ножуда. Дипломате европске троше највећп део својег времена на изналажење разних, више или мање вештих и духовитих комбинација, намењених да колико толико одложе крвави сукоб између држава супарница. Свакога пролећа милиони људи очекују у грозничавом узбуђењу, да ли ће добити позив да јурну једни на друге и да се утамањују. Крај свих заједнпчких културних тековнна, што их је створила наука и вештина. крај свих заједничких материјалних пнтереса, које је створила нндустрија и трговина. земљаци Гетеови и земљаци Виктора Хига сматрају се као туђинци и мрзе се данас јаче но што су се мрзилн почетком 17 века, за време тридесетогодишњега рата. У нашем 19. веку главнп узрок овоме супарништву између појединих држава, њиховој мржњи и њиховим крвавим сукобима. није ништа друго до сами састав модерних држава, који врло често вређа осећаје, интересе, животна права и потребе појединих народностн. Једном речју, у унутрашњости модерних држава, тако звано «друштвено питање,» у крилу међународне заједнице, питање о народностнма, паралишу све сретне ресултате свестраних културних напредака, на којима ради солпдарно васколпко цнвилисовано човечанство. Друштвена наука н политика. као практпчна примепа те науке, позване су да у ирвоме реду расправе ова два питања. Ја ћу покушати овом приликом да изложим у најкраћим потезима, како данас стоји питање о народностима у међународноме нраву и како су и у којој мери