Отаџбина

БНТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

371

Ту нам ваља и то навести, да намесници несу могли довољно 'војске са собом повести, јер је језгра српска много мања била од од целог становништва ; те за то, да би власт своју иоле обезбедили и народ тамошњи за себе нридобили, морали су намесници много шта у земљи онако оставити, како су затекли. Они су оставили у неколико старо уређење и старе институције. Тако им и пошло зн руком да се одрже и боље учврсте. — У толико је пак и теже било те провинције у покорности одржати ; и оне су за владе Урошеве државе више на терет биле. Држава је више од њнх штете имала него користи. Место да је Орбија тако јача и силнија била, она је била много слабија. Отуда је и било Турцима лако да их једну за другом без велике муке покоре. И то је опет један узрок, што је .Душан у завадп живео с ■цариградским натријархом ; а то с тога, што је одвојио српску цркву од грчке и самосталну српску патријаршију подигао ; п што је касније грчке свећепике из својих земаља истерао Каква га је мисао руководила, да оснује и подигне самосталну патријаршију у ; Србији, то нам је већ из прошлог познато. А за што је прогнао грчке свећенике, то ћемо сад рећи. У Србији је живео повећи број грчких свећеника, који никако нису могли служити на добро српској држави. они беху ве.шк и узрок разним зађевинама, које владаху у народу. Они су највишп радили против српске народности, а наравно у прилог своје. То је Душан добро увидео, па да би доскочио злу, он нареди, да се свп ти свећеници изгнају. Тиме је народност српска ојачана п веза између народа и српског свећенства учвршћена. Од тог доба је ерпско свећенство врло важан Фактор у народном животу. Вера у којој су Срби у часу искушења, у часу беде и невоље једино утехе налазили, задобила је много у том свећенству. Да је Душан дуже поживео или да је бар достојног наследника имао, то дело његово би заиста лепа плода донело. Тада пак изазвало је само Огорчење. Поред тих неприлика с поља имамо још једну врло важну да напоменемо. А то је моћ Османа која је сваким даном све више расла. Турци дођоше на балканско полуострво као савезници појединих царева или партија; касније пак као освајачи. Кад су се већ једном угњездили, онда им не би више тешко, да се гато више рашире. Ратне своје походе све су с већом снлом и енергијом предузимали. Душан је заиста велику бригу морао имати за своју државу; а да је премишљао, како да стане Турцима на пут, то је са свим вероватно. И кад је већ пошао на Цариград тада је за цело држао, да ће заузећем тога града и Турцима лакп: -