Отаџбина

374

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЛ>У

че виде више своје земље, доби после смрти Душанове наде, да ће помоћу своје странке, и пријатеља, којих је у земљи још имао, опет моћп доћи до свог старог престола. Из Еноса пође оп с пролећа 1356 у Тесалпју, коју без ве.шке муке покори. Међу тим паде му на памет, да ће то добро бити за њега, ако отпусти своју жену Марију Кантакузенову, па се ожени са сестром Душанове удове царице; те би тако лако свој уплив у тим грчко-српским земљама подигао. А при том пође му још за ру-. ком, да потисне Синишу из Етолије и Арте и да се онда озбиљно алијира са царицом Јеленом и Урошем. Жена му заиста мораде отићи брату свом Манојлу у Мнситру. Али се сад Албанези почеше бунити. Они сс бојали, ако се НићиФор споји са српским двором, да ће се ту опет повратити оно старо српско господство; а сами, су пак за тим ишли, да поврате своју стару независност и слободу. Залуд беше, што је Нићифор узео у своју војску и турске најамнике. У битци једној близу села Ахелооса буде од Албанеза под Карлом Топијом потучен, где и сам погине 1358 год. Албанези дакле и сами радише на том, да се ослободе и да. подигну своју самосталност. Онај исти Карло Топија под ким су Албанези ратовали, назвао се већ краљем Албанеза. Оиниша употреби сад смрт НићиФора на то, да поврати Тесалију. Заузевши све те земље прогласи се 1359 год. као Симеон Палеолог Спниша за цара Срба и Грка. Касније му пође за руком да, освојп и Етолију и Епир све до Јањине. Међу тим ипак не би у стању, да све те заузете земље стално за себе задржи. Неке крајеве уступи Томи Прељубовићу, који се оженио његовом ћерком. У Етолији и око залива Ариле раширише касније Албанези своје господство; где се у Ахелоосу и Ангелокастру а делом и Арти и Рогосу подиже самостално моћ и управа. Синишина влада џротезала се сад само над Тееалијом. У исто време, кад је Симеон заузео Тесалију и Етолију, водио се рат између Кантакузеновог сина а чувеног војводе српског Војихне, који је над Драчом постављен био. У том рату су Грци били потучени и њихов вођа ухваћен. При свршетку још да поменем рат, који су Мађари против Срба повели, о чијем резултату нема скоро ништа поуздано да се каже. II. Цар Урош, краљ Букашин и кнез Лазар. Из овога, што смо до сад рекли, лако се мож.е увидети. како су ствари у самој држави а како око ње стајале. У унутрашн,ости