Отаџбина

БИТКА ПЛ КОСОВОМ ПОЉУ

Незадовољство поче отимати маха тек после смрти Душанове; и то тим више, кад су многи видели, да им је подозрење њихово оправдано. Како пак Урош у Вукашина ништа сумњао неје, то је овај могао да ради. што му је воља. Кад су опасности, — које се за српску дрн;аву одмах у почетку Урошеве в.1аде поЈавише као : побуна Синишина, нападај Грка, рат с Мађарима и др. прошле, — поче Вукашин све силније и отвореније радити на остварењу својих планова. А како је својевољно располагао звањима у држави, то је своје сроднике и пријатеље њима награђивао, а овоје противнике гонио. Најве1ш непрпјатељ и најоиаснији противник Вукашину био је кнез Лазар. Тај се човек одликовао и својом спољашношћу и унутрашњошћу. По рођењу је бпо племић; иначе лепа стаса п бист|)а разума ; при том доста изображен и неуморан у раду. Он се одликовао како као гонорник, тако и војвода и ратнпк; а пре свега као говорник. Његова дарежљивост, сродство с домом Неманића придоби му наклоност многих великаша, као и већине народа. Лазар је био одважан, енергичан и радин човек, при том чист карактер. Вукашин и Лазар беху крвии непријатељи: и између обе странке владаше баш онда непријатељство, кад су требали ови сложни да буду. Што је у таком стању земља много натила, што је напредак народа застао и немарност и поквареност овладала, није никакво чудо Лазар је био вођа странке, која је против Вукашнна војеваш. Најважније питање, које је понашање Вукашиново на дневнн ред изнело, било је то : да ли је Душанова жеља била, да Вукашин само за време буде Урошу тутор, саветник и помагач у државним пословима, или, док је жив, дакле за све време. У први мах је пзгледало, да ће се Вукашин одржатн на овом месту ; али касније се ствари изменише. Већина свећенства и племства показа се Вукашину противна. Међу тим још им је и то испало за руком, да Вукашина доведу у сумњу код Уроша. Вукашин је сад морао све и сва употребити, само да остварп своју замисао. Против слабијих се служио насилним средствима ; против опаснијих употребио је лукавство и притворство. Али насиље не ослаби његове противнике већ их шта више уједини и тако учини опаснијим. Велики је то успех био за противну странку, кад јој испадо за руком, да увери младог цара, да је он већ дбрастао и способан да држп и управља државном крмом и да му не треба више тутора.