Отаџбина

БИТКА-НА КОСОВОМ ПОЉУ

II заиста Урош иоче све хладнији бивати према Вукашину, и гледаше сад како да се опрости његовог туторства. Међу тим Вукашин не хтеде о том ништа знаги. Он је и даље радио, што је нашао за добро. То понашање Вукашиново изазва антипатију између њега и Уроша. Како су пак и један и други имали својих присталица, то се у зсмљн поЈавише две противне странке. Држава је тако све б.шже ишла на сусрет великим заплетима; крвави грађански ратови беху већ на прагу. Пптање, што смо горе поменули, не би у овај мах оружјем реше но, већ народном скупћичом. Највише свећеници, а после и други од мањег или већег уплива људи, унотребшге све могуће, да отклоие грађанске ратове и да снасу тако земљу. Вукашин је покренуо п дрвље и камење, само да дође до већине ; он је и претио п обећавао, али — све у залуд. Ствар буде при свем том по Вукашина неновољно решена. Вукашин мораде напустити свој положај. Смд му дакле не остаде ништа друго, него да се поклонн јавном мњењу ; јер иначе 6и могло још горе да буде. Шта је сад могао Вукашин да чини '? — У мрви мах ништа, ,|ер је већина против њега; ма то се сад иовуче у своју провинцију. Како је пак Урош благ и миран био, то не хтеде ништа дал-е против њега предузимати ; већ се задовољио, да је цела та ствар на миру испала 11о и ако сс Урош великодушан показао, то му све ништа 1шје помогло. Вукапшн не имаде 'никако мира. Својих претензија не мога се он никако одрећи. Њему су непрестано његови материјални интереси нред очима лебдели; те је за то вребао сваку прилику, када ће моћи да изнесе ионово своје претензије и да их онда оствари. Његово частољубље неирестано га је на нов корак гонило. 11 заиста не би он толико оклевао, да му није педостајало средстава. У том критичком положају могуће је, да му Ј 'е на памет палаисторија Кантакузенова. А та је ова. Пре него што ће умрети Андроник III., одреди за тутора своме с.ину Јовану Палеологу (1341—91) чувеног великана Јована Кантакузена. Он је био пореклом старе богате породице; при том храбар и вешт, како мачем тако и пером. Још у млађим годинама опријатељио се с царем и ту верност своју сачувао је и на даље. Цар му је више пута нудио круну, али је овај не хтеде примити. II са свим је вероватно, да Кантакузан никад не ои узео оружје у руке, да га несу његови противници на то присилили. Адмирал Анокаукос, патријарх Јован и царица удова склопе неку алијансију против њега, кад он не беше ту ; те га прогласе