Отаџбина

БИТКА НА КОСОВО.М ПОЛ>У

379,

би Вукашин извесно подлегао и тако присиљен био на покорност и да се одрече својих претензија. Али Урош нс би издржљив. Вукашин говорећи вазда, како он нема ништа лично против њега, како је он њему свагда веран и одан био, па такав и остао, — преокренуо је цара Уроша и тиме га задобио. Урош дакле поверовавшн у верност Вукашинову, остави дом, кнеза Лазара и поврати се натраг у своју престоницу. Тај корак, који је Урош у критпчком моменту учинио био је од велике важности и управо судбоносан. Тиме је учињена велика погрешка. Вукашин је постигао што је за сад хтео Победа је за сад на његовој. страни била. Када је Вукашин добио један пут младог цара у своје руке, онда му је лако било даље радити на реализирању својих старих планова. После измирења цара Уроша и Вукашина прича се да је '.фиређено било велико весеље и да је том приликом погинуо Урош у лову и то од људи Вукашинових; а по некима да га је он сам, убио. (2. дец. 1367.) То је до најновијег времена важило као истина, као историјски Факат. Али у последње време почеше се стари извори са вишс критике испитивати. Нрви је био Иларијон Руварац који је изнео на јавност, да је то старо учење неосновано. Међу тнм прве његове примедбе нису обратиле пажњу на себе: док неје год. 1879. изашао од њега чланак у »Годишњици« III ( ,хропологична питања о датуму битке на Марици, смрти краља Вукашина и цара „Уроша" и од Љ. Ковачевића »краљ Вукашин неје убијца цара. Уроша« Резултат целог њиховог испитивања тај је: да Урош неје погинуо. већ да је шта више преживео свог убијцу и4. Дец. 1371. год. природном смрћу умр^о. У одбрану старог учења и веровања устао је Панта Срећко^ внћ 11 написао : «краљ Вукашин убио цара Уроша«, и један руски. научењак Владимир Качановски у »раду југословенске академије" „питање о години смрти цара Уроша V. и краља Вукашина«. Оспм тих је касније још неколико расправа и чланака написано, али ја их нећу овде све набрајати. Доста је то, кад се зна, да је старо учење уздрмано и да су тако постале две странке (ако сам се добро изразио). Од тих једна доказује и учи: да је Вукашин убијца, а друга: да неје убијца. II једна и друга странка трудила се да оправда и докаже своју тврдњу и своје учење. Како данас ствари стоје, то се још неје једном за свагда усвојило ово или оно мишљење. Па послетку ћу још једну расправу да напоменем а та је: ЛМе Вегјећип§еп с!ег